EUR 117,49 USD 106,54 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 15.10.19. :: 117.4946 rsd

Ima nešto trulo u državnim bankama

Objavljeno: 24.08.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Od početka ove godine poreski obveznici platili su oko 200 miliona evra gubitke koje su stvorile banke u državnom vlasništvu.

Tri domaće banke u kojima je država vlasnik ili suvlasnik – Privredna, Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine – lane su imale ogromne minuse u poslovanju koje će snositi građani Srbije.

"Slučajevi” tih banaka se međusobno poprilično razlikuju, ali im je jedno zajedničko: u državnom su vlasništvu i pravile su gubitke.  I struktura vlasništva u tim bankama i razlozi zbog kojih su se našle u dubiozama su različiti. 

U Razvojnoj banci državno vlasništvo je apsolutno većinsko: Pokrajina "drži” nešto više od 64 odsto akcijskog kapitala, a Republika još 23,5 odsto.

U Agrobanci je, s druge strane, baš kao i u Privrednoj, država bila vlasnik tek dvadesetak procenata kapitala, ali je bila najveći pojedinačni vlasnik. Ta banka je imala dodatni problem – veliku razuđenost vlasništva, odnosno ogroman broj akcionara koji, očigledno, nisu uspevali da na valjan način kontrolišu menadžment, ali je simptomatično da se oko toga, dok stvari nisu otišle do đavola, nije potrudila ni država kao dominantni vlasnik.

U Razvojnoj banci kažu da nisu delili politički motivisane kredite već da je njihov gubitak generisan poslovanjem još iz vremena kad se zvala Metals banka.

U Agrobanci sada ne govore više ništa: banka je ugašena, a država je osnovala novu da bi zaštitila štediše, dok su dosadašnji akcionari "izvisili". Ključni deo menadžmenta je u pritvoru i imaće priliku da svoju verziju priče ispriča nadležnim organima.

Glavni broker Sinteza invest grupe i jedan od najboljih poznavalaca domaćeg finansijskog tržišta Nenad Gujaničić kaže da je glavni problem svih državnih banaka u tome što njihovi upravljači nemaju podsticaj da vode banku na način kako to rade u bankama gde je privatni kapital.

– Osnovni motiv države za spasavanje banke je strah da ona može ugroziti stabilnost finansijskog sistema – kaže Gujaničić. – Jer dubioza u jednoj banci može proizvesti paniku na finansijskom tržištu i preliti se na druge banke. Ukoliko se država opredeli da interveniše u finansijskom sistemu, to treba da bude kratkoročno i da bude što je manje moguće. Jer nijedna banka ne može funkcionisati ukoliko nije zasnovana na osnovnim postulatima tržišnih mehanizama.

To nije problem samo kod nas – celu Evropu već nekoliko godina trese kriza bankarskog sektora i po pravilu su se najgore stvari dešavale tamo gde je postojala vlasnička ili interesna simbioza između države i banaka. Naime, u takvim situacijama banke nisu dovoljno ozbiljno shvatale rizik. I zašto bi, kad znaju da će država stati iza njih i pokriti troškove pogrešnih poteza.

U teoriji se to naziva moralni hazard: svako je skloniji tome da donosi rizičnije odluke kada zna da negativne posledice neće snositi on sam već neko drugi umesto njega. U konkretnom slučaju državnog bankarstva, to znači da će menadžeri u takvim bankama davati rizične kredite jer znaju da će, i ukoliko pogreše, trošak podneti poreski obveznici. Privatni vlasnici banaka su po pravilu oprezniji. Zašto? Jer se kockaju sopstvenim parama, a ne tuđim.

Skupo košta opšti interes

Kod nas često preovlađuje mišljenje da je dobro da država bude vlasnik banaka, ali i kompanija, jer će, navodno, raditi u opštem interesu, dok privatni vlasnici, a pogotovo stranci, po tom mišljenju, samo žele da uzmu pare i odu. Ipak, upravo je taj aspekt poslovanja državnih banaka najproblematičniji: ukoliko se novac nekome daje iz „opšteg interesa” i zbog „potreba razvoja privrede”, to po pravilu znači da mu onaj bankar kog zanima samo profit kredit zapravo nikad ni ne bi dao. To važi čak i kada su svi umešani u ovakve aranžmane potpuno „čisti”, što, naravno, nije uvek slučaj – takvi krediti su često motivisani partijskim, političkim, rođačkim ili koruptivnim interesima. Kako se to na kraju završi, odlično se vidi na slučaju Agrobanke: krediti su šakom i kapom deljeni određenim kompanijama koje nisu mogle da ih vrate sve dok banka nije potpuno upropašćena. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana