Ko privatizauje firme na Kosovu?

Objavljeno: 27.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

U procesu privatizacije na Kosovu odnedavno se spominju i mena američkih preduzetnika koji su nekad imali i značajnu političku ulogu na Kosovu. Radi li se o političkoj protekciji ili zaštiti nacionalnih interesa?

U najuži izbor za prodaju 75 posto akcija fiksne i mobilne telefonije Kosova ušla je i kompanija "Albright Stonebridge Group" na čijem je čelu bivša američka državna sekretarka Madeleine Albright . Tim povodom pojedini mediji su poslednjih dana pisali kako kosovske vlasti Amerikancima i nekim drugim zemljama, prijateljima Kosova, dodeljuju poslove bez tendera i po skraćenoj proceduri.

Kosovski ministar ekonomskog razvoja Besim Beqaj za DW kaže da to što je Madeleine Albright prijatelj Kosova ne znači da se neće poštovati zakonske procedure.

- Proces tendera je proces konkurentnosti. Mi smo jako zadovoljni da se oni takmiče i sigurno da je sada u njihovih rukama hoće li dobiti prednost ili ne. To zavisi koliko su ispunjeni tehnički i finansijski uslovi, jer na kraju krajeva i Madeleine Albright i svi naši evropski prijatelji su pokušavali i rade zajedno s nama kako bi stvorili jednu državu u kojoj vlada zakon.

Prema rečima ministra Beqaja sve više zemalja, ne samo Sjedinjene Američke Države, zainteresovano je za ulaganje na Kosovo zato što preko kosovskog tržišta mogu ući i u celu regiju.

- Nama je jako drago da imamo recimo američko-turski konzorcijum koji radi naš auto-put prema Albaniji i da se povezujemo u budućnosti sa Srbijom. Imamo jako dobru kombinaciju na aerodromu Priština. To je francuska i turska kombinacija. Sad nedavno smo imali investicije u energetici na izgradnji hidrocentrale u Dečanima, gde je austrijska kompanija s 55 miliona evra u prvoj fazi investicije. Imamo sad i Tursku koja je ušla u distribuciju struje. To su velike investicije koje dolaze - kaže ministar.

Ministar Beqaj napominje da vlada veliko zanimanje i za kosovsko rudno blago, i da se ne radi samo o kompaniji penzionisanog američkog generala Wesleya Clarka, već da su zainteresovane i druge američke kompanije ali i kanadske, grčke, turske i britanske.

A izvršni direktor Privredne komore SAD-a na Kosovu Arian Zeka ocenjuje da američke kompanije nisu dovoljno prisutne na Kosovu zato što im najčešće ne odgovaraju uslovi kosovskog tržišta.

- Videli smo veliki broj nerealnih investicija iako je zanimanje na zavidnom nivou. Onog trenutka kada dođu, oni vide šta realno nudi Kosovo. Osim dobrih zakona u praksi ima mnogo toga što domaće institucije mogu da urade kako bi privukli investicije - kaže Zeka.

On dodaje da je zato zanimanje velikih kompanija povezanih s imenima Albright ili Clark od velike važnosti, jer oni mogu preneti i ostalim američkim kompanijama da Kosovo nudi dobre uslove za poslovanje.

S druge strane, Llorik Bajrami, istraživač Nevladine organizacije za demokratiju i antikorupciju “Cohu” kaže da je dodeljivanje javnih tendera na Kosovu praćeno velikom korupcijom i favorizovanjem određenih privatnih kompanija iz čega nisu isključene ni kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država.

- Mi kao organizacija ne mislimo da samo Amerika ima prednost, ali smatramo da prednost imaju kompanije koje su povezane s političarima ili određenim političkim strankama ili s ljudima koji imaju političkog uticaja. U tom kontekstu nisu isključene ni američke kompanije - kaže Bajrami.

Direktor prištinskog Instituta za razvojna istraživanja, Riinvest, Lumir Abdixihu, međutim, ne vidi ničeg lošeg u tome da na tenderima za privatizaciju bude i političkog uticaja ukoliko je to u nacionalnom interesu.

- Često nije cena najvažnija pri transferu vlasništva. Nekada možete izgubiti na ceni, ali dobiti mnogo imidžom ulagača i njegovom dugoročnom stabilnošću. Mi smo do sada naša bogatstva najviše davali turskim kompanijama i to nije fenomen koji se događa samo na Kosovu, već i u celoj regiji- ističe Abdixihu. On napominje da je za zemlje Balkana važno da osim Turske, privuku i evropske i američke investitore.