Dijagnoza siromaštva: Račune nema ko da plaća?

Objavljeno: 23.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, S media

U Srbiji je od početka svetske krize oko pola miliona ljudi ostalo bez posla, a 650.000 građana neredovno prima zarade. Život u siromaštvu za mnoge je borba za puko preživaljavanje. Plaćanje računa je glavobolja za oko tri miliona ljudi.

Država pooštrava mere u disiplinovanju neredovnih platiša uvođenjem privatnih izvršitelja koji bez sudske presude, po kratkom postupku mogu da stave administrativnu zabranu na dve trećine plate, oduzmu nameštaj ili stan.

Ovakva praksa u javnosti je ocenjena kao licemerna, s obzirom na podatak da sama država duguje više od pola miliona evra za komunalije.

Socijalnom zaštitom je obuhvaćeno 500.000 građana. Ipak, stručna javnost ukazuje da bi država bila u prilici da adekvatnije pomogne stanovništvu kada bi postojale socijalne karte, kao dijagnoza za materijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Ministarka energetike Zorana Milanović najavila je uvođenje prakse naplaćivanja struje na osnovu socjilanih karata do marta naredne godine.

- Struju danas najmanje plaćaju bogati i oni koji to sebi mogu da priušte – kategorična je Milanović – Bez socijalnih karata nema ni tržišne ekonomije, neophodno je da znamo koji građani realno ne mogu da izmire obaveze.

Sagovornici različito tumače mogućnost prezadužene države da pomogne građanima. Sa jedne strane je stav da bez socijalnih karata nema sistematskog pristupa socijalnoj politici, a sa druge da u državi sa praznim budžetom socijalne karte nikome i nista ne znače.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroslav Brkić kaže da je pitanje da li Srbija može sebi da priušti sistematizovanje socijalnih davanja.

Dok se uvođenje socijalnih karata samo razmatra, država ipak ne troši vreme na saosećanje sa svojim građanima. Računi moraju da se plaćaju, kažu nadležni i sležu ramenima, kada se postavi pitanje da li su građani Srbije u mogućnosti da izmiruju sve obaveze na vreme.

- Država šalje privatne izvršitelje u naplatu i ulazi u začarani krug. Ako ljudi ostanu bez većeg dela primanja, bez stana ili kuće zbog neplaćenih računa, oni opet ulaze u sistem socijalnih davanja – upozorava Brkić.

- Kada ljudi ne primaju zarade, država ne može da zahteva prinudnu naplatu. Vrlo je važno uvesti red da u vreme krize oni koji nemaju primanja dobiju olakšice ili odloženo plaćanje. Prinudnu naplatu bi trebalo sprovoditi kod onih koji su bogati, a duguju milione – zaključuje Savić.

Socijalna slika Srbije, bilo da je država prepoznaje ili ne, takva je da postoji 500 hiljada penzionera koji imaju manje od 15 hiljada dinara primanja. Staračka seoska domaćinstva niko ne vidi kada se pominju siromašni, a to su ljudi koji imaju plodnu zemlju koju nema ko da obrađuje. Postoje ljudi koji imaju invalidnu decu. Majke napuštaju posao da bi mogle da im se posvete, a zakon im nije omogućio da imaju prava na bilo kakva primanja.