Fiksni kurs dinara Srbiju vodi u bankrot

Objavljeno: 20.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Srbija, za razliku od Hrvatske, nema stabilan devizni priliv od 10 milijardi evra godišnje kojim bi podupirala fiksni kurs.

Baš suprotno, imali smo odliv stranih ulaganja od 200 miliona evra za prvih pet meseci, pri čemu nismo prodali ni dovoljno robe u inostranstvu da bismo zauzvrat dobili neke evre.

A čim nema dovoljno strane valute na tržištu, dinar slabi, pa ekonomisti smatraju da bi fiksiranje kursa dinara za evro bilo ravno samoubistvu

- Zamislite da imate neku ušteđevinu od hiljadu, dve ili tri hiljade evra. I kad to što ste ostavili za crne dane potrošite, šta vam ostaje sutra kad, zlu ne trebalo, treba da platite neku skupu operaciju? - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, poredeći kućne rezerve sa rezervama NBS.

Isto tako, centralna banka ima oko pet milijardi evra u šteku koje joj služe, da između ostalog, brani dinar od preteranog slabljenja prema evru. Ali kad bi na primer uveli fiksni umesto plivajućeg kursa, kakav sad imamo, te devizne rezerve bi se brzo potrošile.

- Pritom, NBS mora da ostavi po strani barem dve do tri milijarde od tih pet, kako bismo imali odakle da platimo lekove, naftu i struju koju nabavljamo u inostranstvu. I taj ostatak troši da ne bi bilo prevelikih oscilacija, da evro danas vredi 116, a sutra 119 dinara - objašnjava Savić.

Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije objašnjava da bi u takvoj slabašnoj ekonomiji koja nema stabilan priliv deviza fiksni kurs vrlo brzo počistio devizne rezerve, zvanično bi evro otišao na 200 i više dinara, a onda bi se opet pojavilo crno, šticovano devizno tržište, pa bi građani i privreda kao devedesetih na ulici kupovali evre umesto u menjačnicama i bankama.

- Pristup tom tržištu nisu imali svi, nego samo privilegovani, oni bliski vlasti koji su se obogatili tokom devedesetih kad je inflacija bila i 300 odsto mesečno - kaže Hanić.

Sagovornici smatraju da bi zakucavanje dinara za evro ove godine bilo posebno pogubno - imamo privredni pad, maltene nikakav priliv deviza, pri čemu nema ni priliva od izvoza jer je otišao “Ju es stil”, a “Fijat” nije ni startovao sa ozbiljnim prilivom.

Ljubodrag Savić objašnjava da ni do pre nekoliko godina kad smo imali jak dinar nismo bili mnogo jača ekonomija, ali smo barem imali devize od investicija i privatizacija.

- Kurs je mera snage evropske i domaće ekonomije. Pošto je naša ekonomija daleko slabija, tu razliku u produktivnosti rada pegla kurs. Imamo sad i rast cena, verujem i viši od 10 odsto - zaključuje Savić.

Daleko smo mi od evra

Da bi jedna zemlja imala evro kao valutu, prvo mora da bude članica EU. Zatim, mora da poštuje stroga pravila - da ima inflaciju koja ne prelazi tri odsto godišnje, deficit budžeta oko tri odsto, nivo javnog duga ne viši od 60 odsto.

Srbija ima inflaciju 10 odsto, budžetski deficit od sedam odsto BDP i dug koji će narasti na 60 odsto BDP. Stroga pravila za uvođenje evra ustanovljena su u Mastrihtu, pa se zovu Mastriška pravila.

Doduše, Grčka ih je prekršila, ali su u EU naučili lekciju, pa Bugarska ne može da uvede evro iako je bila mnogo bolji đak od mediteranskih zemalja. Crna Gora i Kosovo su uveli evro, ali unilateralno, što znači da njihove valute EU nije priznala, pa ni taj novac ne štampa Evropska centralna banka.