EUR 117,61 USD 105,73 CHF 107,07

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.10.19. :: 117.6117 rsd

Budžetsku rupu neće nam napuniti bogati

Objavljeno: 14.08.2012


Vesti izvor: Kamatica, Politika

Država neće smanjivati plate i penzije, već će teret krize najviše snositi bogatiji sloj stanovništva. Ispod ove izjave danas i bukvalno može da se potpiše premijer Ivica Dačić, ali ovo je u martu 2009. godine izjavio njegov prethodnik i šef Mirko Cvetković. 

Tek, recept za smanjenje minusa u kasi na ovaj način je oproban, ali nije bio dovoljan. Efekat tih mera bio je svega nekoliko milijardi dinara, a naš budžetski deficit te godine bio je oko 150 milijardi dinara.

Zasad je nepoznato kojim merama će premijer Dačić napraviti takvu vrstu poreske klackalice da oni koji najviše imaju podnesu i najveći teret krize.

Prema oceni Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, nije realno očekivati neko veoma značajna povećanje prihoda po tom osnovu.

– Verovatno je moguće povećati poreze na dohotke, posebno one na dobit. Prostor postoji i kada je reč o porezu na imovinu. Prihodi iz ovih izvora su znatno pali posle 2008. godine. I ne oporavljaju se. Bar ne realno. Do koliko novca može da se dođe zavisi od ukupne poreske reforme i od drugih mera privredne politike. Ako se istovremeno teži subvencionisanju privatnih investitora, koji je smisao oporezivati im dobit – upozorava Gligorov na ovu kontradiktornost.

Takođe, ako se teži smanjenju doprinosa, kako bi se povećala dobit preduzeća iz koje će oni investirati, koji je smisao oporezivati dobit, pita se on.

– Progresivnost poreza na dohodak domaćinstva je nešto drugo i moglo bi da bude neka vrsta korekcije regresivnosti poreza na dodatnu vrednost. Međutim, nije. Konačno porez na imovinu i kapital bi mogao da donese nešto značajnije prihode, jer su zanemarljivi, mada te vrste poreza imaju veći trenutni nego dugoročni efekat – procenjuje Gligorov.

Progresivno oporezivanje je među ekonomistima u svetu predmet široke rasprave. Predlagači ove vrste nameta ističu da je to dobar metod za smanjenje ekonomskih nejednakosti, dok protivnici tvrde da takav porez guši tržišnu ekonomiju i destimuliše vlasnike kapitala.

Srbija u novijoj istoriji pamti pokušaj vlade Mirka Marjanovića da manjak u budžetu 1998. godine popuni porezom na luksuz. Idejni tvorac tog projekta bio je Vojislav Šešelj, koji je građanima uveo taksu za izlazak iz zemlje, porez na posedovanje mobilnih telefona, satelitskih antena, ali i automobila s motorima jačim od 2.000 kubika. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana