Španski Čaves otima od bogatih kao Robin Hud

Objavljeno: 13.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Jedna sitna krađa u Andaluziji prouzrokovala je buru na Starom, i kao tajfun se uskovitlala na Novom kontinentu. Reč je o desetak kolica punih brašna, šećera, makarona, ulja i pirinča iznetih iz dve samoposluge bez plaćanja.

“Prisilnu pozajmicu” izvelo je stotinak aktivista Radničkog sindikata Andaluzije (SAT) pod komandom Hosea Manuela Sančesa Gordilja, gradonačelnika varošice Marinalede iz okruga Sevilje, i nezavisnog poslanika stranke Ujedinjene levice.

Ova lokalna krađa ne bi bila vredna ni pomena da u nju nije upletena ideološka kvaka „utopijskog komunizma”, kako su čin u dvema samoposlugama okarakterisali mnogobrojni čuvari sadašnjeg kapitalističkog sistema.

I dok ministar unutrašnjih poslova Španije Horhe Fernandes Dijas najavljuje istragu i hapšenja bazične namirnice „eksproprisane” iz samoposluga, već su istovarene u magacine i biće razdeljene kao pomoć ugroženim porodicama.

- U Španiji od dolaska Narodnjačke partije na vlast vlada frankistički državni terorizam. Biće mi čast da robijam zbog ovoga - izaziva Gordiljo koji u svojoj kancelariji poput nekih latinoameričkih lidera drži na zidu sliku mitskog vođe potlačenih – Če Gevare.

Pedeset trogodišnji Gordiljo ponosi se svojom doktrinom koju spremno obrazlaže zapadnim novinarima.

- Svi su propagirali tržište kao jedinu Božju zapovest. Smrtnim grehom se smatralo kad sam se zalagao da država preuzme svoju ulogu i obaveze u ekonomiji. Sad je valjda jasno da ekonomiju moramo da stavimo na uslugu čoveku.

Dok se ostali deo Španije grabio za jeftine kredite kako bi kupio precenjene nekretnine, žitelji Marinalede su gradili svoje stanove, neopterećeni hipotekama. U lokalnoj kooperativi zarađuje se oko hiljadu evra mesečno, što i nije velika plata. Ali ostale usluge su jeftine, pa tako jaslice za decu koštaju samo 17 evra mesečno.

Naravno, nije sve tako idilično, kao što izgleda na prvi pogled. Kritičari Gordiljovog projekta zameraju mu što je, umesto da stvori blagostanje, „podelio siromaštvo na jednake delove” stvarajući neograničenu količinu niskoproduktivnih poslova.

Tako je, kažu, oformio svoje sigurno glasačko telo, onih koji od njega zavise. Praktično je ovaj bradati crveni lider postao jedini veleposednik u Marinaledi, zameraju mu protivnici.

Poneko ga zove evropskim Čavesom jer smatraju da je sličan venecuelanskom populisti koji propoveda socijalizam 21. veka, istina na mnogo većem državnom pa čak i kontinentalnom terenu. Razumljivo, venecuelanska televizija je čest gost u Marinaledi. Iako je andaluzijski Čaves još duže na vlasti od venecuelanskog, on nije ni izbliza stekao takvu globalnu slavu.

Provala u samoposluge je, po svim dosadašnjim latinoameričkim iskustvima, najopasniji način za razbijanje aktuelnog sistema. Kada je u Argentini svojevremeno usred galopirajuće inflacije krenuo talas „pozajmica” u radnjama, niko se nije usudio da hapsi „gladan narod”. Pala je dotadašnja vlast.

Mnogo je onih koji se pribojavaju da bi crveni talas iz enklave mogao da se proširi na čitavu Andaluziju, pa i na Iberijsko poluostrvo.