Može li Srbija da živi od uljnih škriljaca?

Objavljeno: 13.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Novosti

Da je uljni škriljac, kamen nalik uglju iz koga može da se dobije sirova nafta, ruda od koje bi mogao da živi ne samo Aleksinac već i Srbija, malo ko veruje.

Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da je plan eksploatacije uljnih škriljaca ozbiljna razvojna šansa Srbije i dodaje da uljnih škriljaca nema samo u aleksinačkom basenu, nego na više lokacija u Srbiji.

- Na osnovu obavljenih istraživanja rezerve na potesu istočne Srbije premašuju dve milijarde tona. Veliki sam zagovornik očuvanja prirodnih resursa u što većoj meri. Ne treba bezglavo samo juriti za novcem i nemilice ga trošiti. Ali ne treba ni da resursi budu kočnica razvoja, koji je pred vratima – naglašava on.

Stanovnici Aleksinca ne veruju u to jer se različita istraživanja sprovode, kažu, još od četrdesetih godina prošlog veka.

U opštini, gde je nezaposlenost veliki problem, iščekuju da rudnik proradi i otvore se nova radna mesta, ali su i rezervisani jer ne znaju da li bi to bilo, kako kažu, pogubno po životnu sredinu.

- O škriljcima se, kažu bivši rudari, govori mnogo, ali se dalje od istraživanja nije odmaklo. U ovom kraju prepričavaju da je eksploatacija rađena još u vreme Austrougara - kaže Avram Petrović, rudar u penziji.

Svi bi da rade, jer je nezaposlenost veliki problem u Aleksincu, kaže predsednik opštine, ali upozorava da bi pre političara, stavove trebalo da iznesu stručnjaci i objasne da li će eksploatacija, a naročito prerada škriljaca, uticati na zagađenje, kako mnogi u Aleksincu strahuju.

Argumente, kažu građani Aleksinca, predugo slušaju pa im je priča o tome da će škriljci doneti bogatstvo, još daleko od srećnog završetka.

Desimir Đorđević, bušač na istraživanju ruda, koji je u istraživanjima učestvovao i pre petnaestak, ali i prošle godine, ipak veruje da će ovo opet postati rudarski kraj.

Bogatstvu se nadaju i u susednom naselju Škriljci, gde je, kažu, mnogo mladih koji bi da rade.

Stručnjaci su računali da bi godišnja proizvodnja nafte od uljnih škriljaca u Aleksincu mogla da bude i do 600.000 tona. Pošto se količine nafte u svetu smanjuju a potrošnja raste, mnogi tvrde da je realno ova nalazišta nazvati jednim od najvećih bogatstava Srbije.