Koji će devizni kurs zauzeti guvernerka?

Objavljeno: 13.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Vrednost dinara je ovih dana ponovo pala na svoje istorijski najniže grane - za jedan evro prošle sedmice trebalo je dati gotovo 120 dinara. Još početkom ove godine taj odnos je bio osetno drugačiji: evro je koštao „tek” 103 dinara.

Ovako niska cena dinara pravi velike probleme, kako građanima, tako i privredi Srbije, s obzirom na to da su i jedni i drugi debelo zaduženi u evrima. Nova guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da još nije odlučila o tome kakvu će politiku deviznog kursa voditi.

Doskorašnji guverner NBS-a Dejan Šoškić bio je žestoko kritikovan zbog ozbiljnog klizanja kursa dinara tokom poslednjih meseci. Doduše, te kritike, koje su stizale i od političkih protivnika, ali i od građana i privrednika (naročito onih krupnih), nisu bile naročito konzistentne.

Dok su ga jedni napadali da „ne brani” dinar dovoljno, drugi su smatrali da je milijarda evra utrošena na odbranu vrednosti domaće valute naprosto bačen novac i da bi kurs trebalo pustiti da klizi do njegove tržišne vrednosti.

Šoškić se branio činjenicom da po Zakonu o NBS-u i memorandumu o saradnji centralne banke s Vladom, on zapravo i ne treba da štiti određeni nivo kursa dinara. Glavni cilj NBS-a je niska inflacija, a intervencijama na deviznom tržištu i sprečavanjem jačeg pada vrednosti dinara samo se pokušavalo uticati na manji rast opšteg nivoa cena u zemlji.

Njegov prethodnik Radovan Jelašić velike NBS-ove prodaje deviza je pravdao uz obrazloženje da ne treba da dolazi do „velikih dnevnih oscilacija” na deviznom tržištu. Kako god bilo, i u jednom i u drugom slučaju je primetno da je NBS, možda i iz najbolje namere, na kretanje kursa dinra uticao na krajnje arbitraran način.

Nova guvernerka još se nije izjasnila o tome kakvu će politiku kursa voditi. Ona navodi da je Šoškić često bio meta kritika da je kasno reagovao na turbulencije kursa jer su, kako kaže, devizne rezerve trošene, a dinar se nije stabilizovao.

– Tu zamku ću sigurno izbeći. Kurs najviše zavisi od snage privrede, ali i od NBS-a, koji treba da pomogne Vladi da privredu učini jakom. Mi nemamo veliki unos deviza kroz izvoznu privredu i zato treba napraviti dogovor sa svim bankama o planu kupovanja deviza. A konkretnu politiku kursa odredićemo kad formiram tim, analiziram do sada primenjene mere i kad vidimo efekte dinarizacije i kako ih poboljšati – navela je Jorgovanka Tabaković nakon stupanja na funkciju guvernera.

Ogroman broj građana Srbije koji su zaduženi kod banaka od početka godine tone u sve veće probleme: gotovo svi krediti su indeksirani u stranoj valuti i rate su narasle više od petinu. U sličnom problemu je i veliki deo privrede, takođe zadužen u evrima, ali i preduzeća koja se bave uvozom, kao i ona koja u inostranstvu kupuju proizvodne komponente: kada vrednost dinara pada, automatski nam poskupljuje roba koju plaćamo u stranoj valuti.
Klizanje cene dinara naniže zapravo odgovara samo onom najzdravijem delu srpske privrede – preduzećima koja su pretežni izvoznici. Oni, naime, plate radnicima i ostale inpute u proizvodnju plaćaju u dinarima, a svoju robu naplaćuju u evrima.

Zato treba imati u vidu da vrednost valute zapravo odražava snagu neke privrede: da nam je ekonomija jača, i dinar bi bio snažniji. Potpuno bi nerezonski bilo veštački održavati vrednost dinara na nekom nivou samo zato što to odgovara većem delu građana i privrede. Na kraju krajeva, to bi bilo nemoguće: kad-tad bismo potrošili sve devizne rezerve.

Bez fiksnog kursa

Jorgovanka Tabaković je odbacila mogućnost uvođenja fiksnog kursa, što traži deo privrednika i ekonomskih stručnjaka.

– Ne mislim da je to dobro rešenje. Kada pritisnete pretis-lonac poklopcem koji ne stoji dobro, u jednom trenutku će eksplodirati – obrazložila je takav svoj stav.