Argentina vratila građanima zaplenjene milijarde

Objavljeno: 08.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, RTV, Tanjug

Vlasti Argentine su konačno otplatile poslednju turu obveznica, vrednih 2,3 milijarde dolara koje su date ljudima čija je ušteđevina zaplenjena pre 10 godina, za vreme ekonomske krize u toj latinoameričkoj državi.

Ekonomska kriza u Argentini 2002, nije ostavila mnogo izbora hiljadama ljudi pošto je vlada prisvojila njihove depozite u dolarima ne bili sprečila njihovo masovno povlačenje iz banaka.

Građani su mogli svoju ušteđevinu da prebace u devalvirane pesose i tako se dokopaju onoga što je ostalo od njihovog novca, ili da prihvate parče papira sa obećanjem da će im novac biti vraćen u dolarima u narednih 10 godina. Broj ljudi koji su u to vreme verovali u obećanja vlade nije bio veliki.

Argentina je tek bila bankrotirala zbog preko 100 milijardi dolara inostranog duga, banke su se mahom zatvarale, ekonomija je visila o koncu, a ulice su bile prepune demonstranata koji su udarali u šerpe i pevali "sve ih izbacite", slogan zbog koga je kofere spakovalo pet predsednika države.

Ta zemlja je, međutim, na kraju uspela da otplati najveći deo duga, čak 92,4 odsto, uključujući 19,6 milijardi dolara na ime obveznica.

Veliki deo ljudi koji su pristali da uzmu obveznice kasnije ih je prodao po niskoj ceni, ali je sada, kada je vlada otplatila poslednju turu hartija u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, nekolicina onih koji su ih zadržali, dobila nazad kompletnu ušteđevinu uz profit od 28 odsto.

Predsednica Kristina Fernandes je pohvalila vladu za ispunjenje obaveza i okrivila multinacionalne finansijske institucije za dužničku krizu koja je početkom veka zahvatila Argentinu, a danas preti Evropi.

- Ovo je novac koji je banke trebalo da vrate građanima Argentine - rekla je Kirhner i navela da je njena vlada pokazala svetu kako se oporavlja od bankrota bez mera štednje, uz rast ekonomije i jačanje mreže socijalne sigurnosti.

Javni dug Argentine smanjen je sa zastrašujućih 166 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) s kraja 2002. na održivijih 42 odsto BDP na kraju 2011. Međutim, dug je u datom periodu nominalno uvećan sa 137 na 179 milijardi doalra.

Mediji prenose, sa druge strane, kako pojedini ekonomisti navode da zvanična priča u najboljem slučaju dovodi u zabludu, budući da je vlada odbila da plati milijarde dolara na ime drugih dugovanja, dok je nastavljala da se zadužuje u Argentini, uzimajući novac od penzionih fondova, pokrajina, državnih banaka i iz centralnih rezervi da bi stimulisala privredu i smanjila izloženost inostranom zaduživanju.

Kritičari navode da je Kirhner, odlučna da Argentinu učini finansijski nezavisnom, samo prebacila teret dugovanja na sopstvene građane, nametnuvši uslove koje bi mogli da ugroze budući napredak zemlje.