Škriljci zagađuju ali treba nam nafta

Objavljeno: 06.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic, Tanjug

Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja namerava da intezivira projekat istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca u Srbiji, iz kojih bi za 10 godina naša zemlja mogla godišnje da dobija oko 1,5 milion tona sintetičke nafte.

Resorni ministar Milan Bačević je najavio da bi već u septembru trebalo da počne izrada strategije za eksploataciju uljnih škriljaca i procedura odabira strateškog partenera i naglasio da bi Srbija morala da zadrži kontrolni paket akcija u tom projektu.

Procenjuje se da raspolažemo sa oko dve milijarde tona rezervi uljnjih škriljaca, od kojih su samo u aleksinačkom basenu potvrđene rezerve od 400 miliona tona, a geološka istraživavnja, koja nisu sprovedena na celoj teritoriji Srbije, počeće u najskorije vreme, rekao je Bačević.

- Postoje naznake da uljnih škriljaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji i uz korišćenje novih tehnologija za preradu te sirovine u sintetičku naftu, mogli bismo da nadomestimo značajne količine nafte koju uvozimo - istakao je Bačević.

Ministar je kazao da bi pokretanje tog posla uposlilo nerazvijeni južni deo Srbije.

Proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca pripada "prljavim" tehnologijama, ali postoje ekološki standardi EU kojih bi se naša zemlja navodno pridržavala.

Ministar ističe da "tu ne vidi nikakav problem", jer su neke zemlje kao što je Rusija, Kina, Brazil i Estonija koja koristi rusku tehnologiju, dobro ovladale tehnologijom prerade škriljaca.

Srbija raspolaže i drugim mineralnim sirovinama, rudama, geotermalnom energijom, obnovljivim izvorima energije, koje predstavljaju pravo bogatstvo naše zemlje, rekao je Bačević.

On je naglasio da je rudarstvo velika razvojna šansa Srbije, jer ta delatnost može najbrže, posle poljoprivrede, da povrati uloženi novac, pod uslovom da to što se eksploatiše u Srbiji može i da se prerađuje.

Bačević je rekao da će se nastaviti i istraživanja potencijalnih ležišta litijuma i naglasio da Srbija ima i druge dragocene minerale, kao što je zeolit koji se istražuje na Kopaoniku, ali ga ima i na drugim lokacijama i ima široku primenu u mnogim industrijama, kao što su farmaceutska, hemijska, IT i kosmička industrija.