EUR 117,49 USD 106,54 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 15.10.19. :: 117.4946 rsd

I za Nemce i za evro najbolje da se razdvoje

Objavljeno: 01.08.2012


Vesti izvor: Kamatica

Više od polovine Nemaca je uvereno da bi im bez evra bilo bolje, pokazalo je jedno nedavno istraživanje. Nemcima je, izgleda, dojadilo otplaćivanje dugova drugih članica evrozone.

To predstavlja realnu pretnju raspada tog monetarnog regiona na dva dela - u jednom, Finskoj i Nemačkoj, koristile bi se marke, a evro bi ostao ostalim članicama.

To bi bilo najradikalnije rešavanje dužničke krize, opet na račin nemačkih poreskih obveznika koji bi platili ceo taj "brakorazvodni proces", ukazali su autori bloga "Goli kapitalizam" (Naked capitalism) koji su analizirali podatke ispitivanja odnosa Nemaca prema evrozoni.

Za Nemačku bi bilo najefikasnije da brzo vrati marku. Svaki evro na računima banaka bio bi preko noći konvertovan u 0,667 maraka.

Na jugu Evrope, koji bi ostao u evrozoni, bila bi sprovedena meka devalvacija, što bi pomoglo tim zemljama da smanje svoje dugove. Sporazumi, nominovani u evrima, ostali bi u evrima, ali bi to već bila druga, jeftinija valuta. Kreditori bi, naravno, pretrpeli štetu.

Na taj način bi u evrozoni bio realizovan sporazum svoje vrste - Nemačka bi ostatku evrozone izlazak platila ogromnim transferom, ali ne bi više morala da troši na spasavanje evra.

Devalvacijom evra do konkurentnosti članica EU

Devalvacija evra bi, naime, povećala konkurentnost svih članica evrozone, uključujući Francusku i Holandiju. To bi podstaklo rast proizvodnje, što bi dovelo do toga da stopa nezaposlenosti u Španiji, Portugaliji, Grčkoj i drugim članicama počne da se smanjuje.

Te zemlje bi time dobile predah za restrukturisanje svojih ekonomija, reformisanje tržišta rada, vraćanje poverenja investitora i otpočinjanje većeg ubiranja poreza, pa bi sa dužničkom krizom u evrozoni bilo konačno završeno.

Ostaje pitanje kakvu bi korist iz toga izvukla sama Nemačka. Ta zemlja je izvukla najveću korist od uvođenja evra, što se odražava u njenom ogromnom trgovinskom suficitu, podsećaju autori bloga.

Nemci, međutim, nikada nisu gajili ljubav i pokazivali blagodarnost prema zajedničkoj evropskopj valuti. Celokupnu korist su izvukle korporacije koje su snizile realne plate, objašnjavajući to time, što je Nemačka ušla u evrozonu s precenjenim valutnim kursom, zbog čega joj je neophodno da reformiše tržište rada.

Porast konkurentnosti Nemačke je na taj način povezan ne sa rastom produktivnosti rada, već sa pogoršanjem uslova rada.

Efekti jednostranog izlaska

Efekat jednostranog izlaska Nemačke iz evrozone nije izračunat, ali je jasno šta bi bilo ako bi se evrozona raspala mimo volje Nemačke. U holandskoj banci ING su izračunali da bi bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke u tom slučaju opao za 9,2 odsto, a nezaposlenost porasla na 9,3 odsto. Nemci bi, bez obzira šta bi se desilo s ostatkom zone evra, postali siromašniji, zaključili su stručnjaci banke ING. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana