Šoškić: Veštački jak dinar naša najveća greška

Objavljeno: 25.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Najkrupnije greške ekonomske politike u poslednjih desetak godina su veštačko jačanje dinara prema evru i evroizacija, rekao je Dejan Šoškić guverner NBS.

Šoškić je naveo da je tokom 2001. i 2002. inflacija bila 96,44 odsto a dinar je izgubio vrednost prema evru samo za 3,7 odsto, a prema dolaru je čak dobio na vrednosti za osam odsto, što znači da je dinar bio veštački prejak u odnosu na evro i dolar.

Zbog toga su proizvodi iz Srbije postali skupi i na domaćem i na stranom tržištu, smanjena je konkurentnost domaće privrede i to je uticalo na strukturu ekonomskih aktivnosti, ali i investicija - više usluga i uvoza, manje proizvodnje i izvoza.

Šoškić objašnjava da su po našim selima i gradovima mnogo više nicali kafe-barovi, kladionice, trgovinski centri i banke, a mnogo manje savremena poljoprivredna gazdinstva i fabrike.

- Sve što je "mejd in Serbija” postalo je relativno skupo, time i nekonkurentno. Počeli smo da uvozimo „sve i svašta” (kašu od paradajza iz Italije, šibice iz Bugarske, jabuke iz Holandije, cipele iz Kine...), što bi inače sigurno moglo da se proizvodi i u Srbiji, ali je po datom deviznom kursu bilo neisplativo. Jednostavnije je bilo uvesti jeftino i već proizvedeno nego proizvoditi u zemlji i zaposliti građane Srbije - kaže on.

- Građanima je prodavana iluzija rasta standarda zbog rasta plata u evrima, što je omogućavalo kupovinu više uvoznih proizvoda, a domaći su bili sve skuplji u evrima - ocenio je Šoškić i dodao da je to je uništilo šanse za razvoj u sektorima koji su izvozno sposobni i vitalni za Srbiju - industriji i poljoprivredi.

Druga greška, kako navodi Šoškić je evroizacija, podsećajući da je 2002. godine donesen Zakon o deviznom poslovanju koji uvodi mogućnost plaćanja i u devizama i u dinarima sa valutnom klauzulom, a kasnije je i bankama dozvoljeno da se u velikoj meri kratkoročno zadužuzju u devizma u inostranstvu.

Posledica toga je, kako je ukazao guverner, to što je masovno ugovaranje obaveza u devizama i dinarima sa valutnom klauzulom u privredi Srbije dovelo je do uspostavljanja znatno veće osetljivosti domaćih cena na formiranje kursa.

Zaduženost u devizama ili dinarima sa valutnom klauzulom građana i privrede činilo je da svaki gubitak vrednosti dinara otežava redovno izmirivanje kreditnih rata i utiče na velicicnu problematičnih kredita u našim bankama što ugrožava finansiju stabilnost dužnika i bankarskog sistema, naglašava guverner Šoškić.

Uništili smo sami privredu gore nego sankcije

Najveću štetu našoj privredi nisu učinile sankcije, već ekonomska politika koja je tada vođena. Reč je o kreditima za odabrane iz primarne emisije NBJ, politički iznuđenom davanju bankarskih kredita, štetnim ugovorima koji su iz državnog sektora i društvenih preduzeća izvlačili bogatstvo u privatni sektor povezan sa političkom oligarhijom - kaže Šoškić.

On objašnjava da smo tada izmislili i izvlačenje novca domaće privrede na privatne račune u inostranstvu radi „zaobilaženja sankcija”. Hiperinflacija, uništavanje bankarskog sektora, ogroman pad ekonomske aktivnosti i zamrzavanje depozita je preko noći raslojilo društvo na malobrojne prebogate i sve ostale presiromašne.

- Srednja klasa praktično je nestala. Ogroman pad ekonomske aktivnosti iz tog perioda nikada nije nadoknađen. Danas Srbija ima oko 45 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine i hronično nepoverenje u dinar kao nasleđe devedesetih - kaže guverner NBS.