Ruski milioni - slamka za spas Srbije

Objavljeno: 25.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Osim što je unela zebnju kod svih čije zarade i poslovi imaju bilo kakve veze sa budžetom, podelila je i stručnjake izjava Mlađana Dinkića da je državna kasa prazna i da bez novog zaduživanja para za zarade i penzije ima samo do narednog meseca.

Kao jedan od načina za popunjavanje blagajne, Dinkić je pomenuo mogućnost da se ruski kredit, odobren za rekonstrukciju železnice, preusmeri za budžetsku podršku.

To je, međutim, na "dugom štapu", jer bi tek trebalo pregovarati sa Rusima o novoj nameni pozajmice, a to može da bude vrlo težak posao s obzirom na to da su oni povoljne uslove dali jer očekuju da kroz rekonstrukciju pruga i nabavku lokomotiva i vagona, uposle i svoje firme.

Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je bio i član ekonomskog saveta dosadašnjeg premijera, "stanje budžeta dramatizuje se kako bi bio napravljen prostor za povećanje PDV-a".

- Generacijski ali i sa stanovišta dobre budžetske politike neprihvatljivo je da se tekuća plaćanja finansiraju iz kredita koji će otplaćivati naredna pokolenja. Daleko veći efekat imalo bi ukidanje Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, čiji inicijator je upravo bio Dinkić, kaže on i dodaje da je zbog toga budžet na kraju godine tanji za oko 40 milijardi dinara.

Arsić kaže da bi značajne uštede mogle da se dobiju ukidanjem brojnih neproduktivnih subvencija.
- Nema opravdanja da se novac svih građana daje na korišćenje samo nekim privrednicima ili strancima. I za ta davanja koja su važan uzrok budžetskog deficita, inicijator je bio Dinkić - podseća on.

Međutim, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanje, tvrdi da je prethodna vlada uljuljkivala javnost u virtuelni svet, bajke koje su skrivale ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ekonomija zemlje.

- Jako je dobro ako novi saziv prekine tu praksu i u startu počne da gradi iskren odnos prema javnosti. Tako Dinkićevu izjavu vidim kao nameru da se građani upoznaju sa realnim stanjem i da se kaže tačno koje mere na kratki, srednji ili dugi rok mogu da donesu rezultate. Jasno je da će zbog pritiska na budžet morati da dođe do novog zaduživanja, pa iako na prvu loptu ne izgleda dobro da se ruski kredit umesto u infrastrukturu, iskoristi za budžetsku podršku, to je ipak bolje nego da se stvaraju nove obaveze kod banaka koje imaju znatno više kamatne stope - kaže Đogović.

Đogović dodaje i da bi trebalo pročešljati parafiskalne namete, neselektivno subvencionisanje, povećati PDV i verovatno zamrznuti rast zarada i penzija za neko vreme.

Ipak, malo je verovatno da će ta mera u ovakvoj koalicionoj većini ugledati svetlost dana. Penzioneri se, pri tom, uzdaju u Jovana Krkobabića, za koga kažu da odbija i razgovor na tu temu i da "pod miškom uvek nosi koalicioni sporazum".