EUR 117,48 USD 106,58 CHF 107,71

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.11.19. :: 117.4333 rsd

Tajkuni 'napadaju' devizne rezerve?

Objavljeno: 18.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Vruće političko leto i more polemika koje se čuju ovih dana doneli su i jedan (ne)očekivani meč. Uspešni iz kluba Privrednik – čitaj: tajkuni – krenuli su na guvernera Dejana Šoškića, a jedina dilema je da li su to uradili za račun vlastitog interesa ili ceneći da će se napad na Šoškića svideti Aleksandru Vučiću i Jorgovanki Tabaković ili Mlađanu Dinkiću.

Šta se valja iza brega u Srbiji već znaju i mala deca i ona baba Ivice Dačića što bi mogla voditi srpske finansije.

Elem, traži se način kako smeniti guvernera, politici je svaka pomoć potrebna, a „pomagala” zauzvrat očekuju nešto od novih vlasti. Malo se oglasi Privrednik pa malo Delta, a slučajno sve ima neke veze s nekim planovima novih vlasti. Samo da uz guvernera na tacni ne dobiju i devizne rezerve, koje su možda i glavna nagrada ove igre.

Guverner je prozvan zbog „nedovoljnog poznavanja i bavljenja mehanzmima i merama koje mogu obezbediti korišćenje razvojnih šansi Srbije u poljoprivredi, energetici,građevinarstvu...„ Odgovor je stigao munjevito, u vidu ekspertskog teksta iz pera samog guvernera.

A onima koji nisu od struke, sve je razjasnila rečenica „Ne znate ni fen za kosu da napravite”. O složenijim oblicima da i ne govrimo...

Suština primedbi privrednika svodi se na to da se, kako su sami obrazložili, ne mogu razvijati bez postojanja dugoročnih izvora. Njih, pak, nema na vidiku.

Gde bi Narodna banka mogla da im nađe taj novac? Ako je neko mislio na devizne rezerve, koje u bruto iznosu prelaze deset milijardi evra, onda nije uzeo u obzir, pre svega naše propise, jer:

– Korišćenje deviznih rezervi za kreditiranje privrede je suprotno zakonu. Ako bismo želeli to da radimo, morali bismo prvo da menjamo propise – kaže ekonomski stručnjak Milojko Arsić.

– Takvu praksu ne poznaje ni većina drugih centralnih banaka, tačnije, to niko u svetu ne radi. Kod nas bi bilo još opasnije da se to učini jer imamo visok deficit u platnom bilansu – preko tri milijarde evra. Istovremeno, Srbija ne može realno ubuduće očekivati veći priliv kapitala u skorije vreme. Devizne rezerve su garancija da je država likvidna, odnosno da će i privatni i javni sektor redovno izmirivati obaveze. One nisu male i po našem spoljnom dugu sada iznose 80 odsto bruto prizvoda.

Arsić napominje da za stavljanje rezervi u razvojnu funkciju ima još prepreka. To ne bi odobrio Međunarodni monetarani fond, a ta institucija je važan poverilac i obezbedila nam je tri milijarde evra za očuvanje devizne likvidnosti zemlje. Istina, mi celu sumu nismo povukli, ali se i o onome što smo do sada iskoristili mora voditi računa.

– Ako bi se uprkos svemu takve ideje sprovele u praksu, posledice bi bile pogubne – objašnjava on.

– Banke koje posluju na našem tržištu bi imale manji priliv a veći odliv kapitala. Poverioci bi povlačili kredite i ne bi bilo refinansiranja. Devizne rezerve su manje od našeg ukupnog spoljnog duga pa bismo imali teškoća s finansiranjem tekućeg deficita. Posledice bi bile drastičan rast kursa i još veća inflacija.

U rezervama su novac koji tu drže banke a i štednja građana. Zato je izvesno da bi stanovništvo požurilo da povuče uloge iz banaka. Sve to bilo bi pogubno za sve građane Srbije. Profitirali bi samo tajkuni. Verujem da će se odustati od ovakve ideje, da će kada nova vlada bude izabrana doći do otrežnjenja i da će preovladati stručnost i nastavak pregovora s MMF-om.



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana