Nije lako smeniti guvernera

Objavljeno: 13.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Finansijski sektor je najveći neprijatelj naroda i neko treba da snosi odgovornost za loše stanje u finansijama i ekonomiji - izjavio je pre dva dana mandatar za sastav vlade Ivica Dačić, podstičući tako već uveliko rasprostranjene spekulacije da su aktuelnom guverneru Dejanu Šoškiću odbrojani dani na funkciji.

Budući premijer je i obrazložio svoje nezadovoljstvo tvrdnjom da domaća ekonomska praksa ne prati modernu evropsku teoriju, gde je već preovladao stav da „stezanje kaiša“ i štednju mora da zamene mere za podsticaj privrednog rasta.

U Narodnoj banci Srbije (za sada) nisu reagovali na Dačićevu izjavu, ali inače vole da kažu kako je njihov posao češće briga o tome šta se dešava sa fiskalnom, nego sa monetarnom politikom. Ili drugačije rečeno, da paze šta to radi Vlada. Dok u redovnim okolnostima to znači da brinu recimo o uticaju rasta regulisanih cena ili poreske politike na inflaciju, ovih dana u zdanju u Ulici kralja Petra imaju i dodatnih briga.

Formiranje Vlade SNS-SPS-URS nagoveštava da bi Šoškiću šestogodišnji mandat, koji je počeo da teče pre dve godine, uskoro mogao da bude oduzet i, bar ako je verovati medijskim navodima, dodeljen visokoj funkcionerki naprednjaka Jorgovanki Tabaković.

Zagovornici ovog scenarija, racio takve rokade vide u navodnoj želji novih vlasti da novac deviznih rezervi iskoriste za pomoć privredi Srbije, tako što bi NBS kupila obveznice koje bi izdala (još neosnovana) razvojna banka, čime bi se obezbedilo milijardu evra koji bi zatim mogli da se podele za projekte raznih preduzeća.

Budući da je takva zamisao potpuno suprotna svrsi deviznih rezervi, te da ulaganje u praktično ničim obezbeđene obveznice ovog tipa, rezerve izlaže značajnom riziku od gubitka vrednosti, očekuje se da će Šoškić decidno odbiti svaku takvu ideju, zbog čega bi prethodno na njegovo mesto valjalo postaviti Tabakovićevu.

Ali, smeniti guvernera uopšte nije lako. Ako izuzmemo mogućnost da nova vlada preko svoje skupštinske većine prosto promeni zakon o NBS kako bi sprovela svoju nameru da zameni prvog čoveka centralne banke, na raspolaganju joj ostaju dve mogućnosti: ili da Šoškić sam podnese ostavku, ili da pronađu osnov za njegovu smenu u zakonu koji ostavlja vrlo malo mogućnosti za tako nešto.

Od ove dve, prva varijanta je možda i verovatnija, jer je pitanje koliko bi aktuelni guverner, izabran za mandata prethodne Vlade demokrata, sa kojom je generalno bio u vrlo dobrim odnosima, uopšte i hteo da ostane na svojoj funkciji, ako bi nova Vlada unapred zauzela stav da bi on trebalo da ode. U takvoj situaciji međusobne opozicije Vlade i NBS, neizvesno je koliko bi guverner i mogao efikasno da radi svoj posao.

Ako Šoškić ipak ne podnese sam ostavku, Vladi praktično ostaje samo jedna mogućnost - da pokaže da je, kako se navodi u zakonu, „zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja funkcije i ozbiljnijih propusta u donošenju odluka došlo do znatnog odstupanja od ostvarenja osnovnog cilja“ centralne banke, koji se sastoji u održanju stabilnosti cena.

Osnov za pokretanje postupka za razrešenje guvernera mogao bi se formalno naći u tome što je inflacija u 2011. bila sedam odsto, iako je cilj NBS bio da ona ne pređe maksimalno šest procenata. Takođe bi se kao mana moglo uzeti i to što je tokom ove godine dinar znatno oslabio i što cene ubrzano rastu, mada podaci pokazuju da se inflacija u maju nalazi pri sredini dozvoljenog koridora.

Naravno, činjenica je da nije samo NBS kriva za probijanje inflacije, već da Vlada recimo redovno nije poštovala dogovoren nivo rasta regulisanih cena, kao i da je kurs evra najviše ojačao upravo posle predsedničkih izbora, ali budući da NBS de fakto nije ispunila svoj cilj u 2011, a da o krivici, odnosno razrešenju guvernera odlučuju poslanici, ovakav scenario ostaje izvodljiv.

Proces razrešenja počinje tako što Savet guvernera NBS ispituje da li je ispunjen neki od uslova za razrešenje guvernera, prilikom čega i sam guverner mora da se izjasni o svim navodima protiv njega. Ako Savet odluči da postoje razlozi za razrešenje, on o tome obaveštava predsednika Srbije i Narodnu skupštinu, koja zatim glasa o smeni guvernera. Savet bi naravno mogao da odluči da ne postoje razlozi za razrešenje guvernera, ali onda Odbor za finansije Narodne skupštine može da odlučuje o postojanju razloga za smenu „nepodobnih“ članova Saveta.

Ukoliko bi Šoškićeva smena uspela, prva stvar koju bi Tabakovićeva morala da uradi da bi mogla da bude izabrana na njegovo mesto je da podnese ostavku na poslaničku funkciju i da vrati člansku kartu Srpske napredne stranke, pošto guverner po zakonu mora da bude ličnost van politike.