Zamrzavanje potraživanja 'ubija' banke

Objavljeno: 13.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Istovremeno sa izjavom mandatara da je finansijski sektor „najveći neprijatelj naroda zato što ima za cilj da ga što više opljačka“ čuo se i predlog koji je došao iz Delte holdinga - da bi banke trebalo da na dve godine zamrznu potraživanja prema preduzećima i građanima.

Ekonomista Vladimir Gligorov komentariše da je to jedno od rešenja ako banke strepe od stalnog rasta nenaplativih potraživanja, ali da to može da ugrozi solventnost samih banaka.

- Zamrzavanje je jedan vid reprogramiranja dugova, ali su tu detalji najvažniji, pošto banke ne bi htele da otpišu dugove, već da dobiju pare nazad manje-više u istom iznosu ili sadašnjoj vrednosti. S velikim udelom nenaplativih potraživanja, banke ne mogu značajno da povećaju kreditiranje i kamate ne mogu značajno da se smanje. Opet, ako bi to zamrzavanje zahtevalo državnu garanciju ili neko osiguranje, nije izvesno da država ima novaca, a osiguranje bi moglo da bude skupo i verovatno bi palo na teret dužnika. U svakom slučaju, dok se ne znaju detalji nekog takvog programa, teško je oceniti svrsishodnost i izvodljivost predloga - ističe Gligorov.

Komentarišući predlog Jelene Krstović, potpredsednice Delta holdinga, da je potreban zaokret da se, umesto štednje, podstiče potrošnja, kao i da bi trebalo povećati prosečnu platu i stvoriti ambijent za podsticaj trošenja, mišljenje Gligorova je da je to od velikog značaja. Naročito u uslovima, kaže, kada izvoz ne pokazuje vitalnost, pa je tražnja na domaćem tržištu važna za oporavak proizvodnje i ulaganja. Ali i tu ima poteškoća.

- Problem je u tome što privatna potrošnja ne može da se povećava jer zaposlenost pada i pristup kreditima je ograničen, a javna potrošnja mora da se smanjuje usled visokog deficita i duga. Tako da javni sektor ne može da poveća plate, a privatni otpušta radnike i teško da bi video interes u povećanju plata. Uz to predlaže se povećanje PDV, što će delovati negativno na potrošnju - ukazuje Gligorov.

Jedna mogućnost, kaže on, jeste da se povećaju drugi porezi, kao i na razne vrste renti, ali i izdaci na nezaposlene preko opsežnih mera aktivne politike zapošljavanja.

Ekonomista Aleksandar Stevanović bio je oštriji u oceni ideje o zamrzavanju potraživanja. On kaže "da je to besmislica koja bi dovela do uništavanja bankarskog sektora“.

27.08.2012