Novoj vlasti pare nisu problem, para nema

Objavljeno: 12.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Pare nisu problem, jer ih – nemamo. U skladu sa ovim principom, čini se, napisan je ekonomski deo koalicionog sporazuma. Ako se nova vlada bude držala onoga što je potpisala, onda će novi kreatori ekonomske politike, čini se, biti prilično darežljivi.

Međutim, onog trenutka kada s reči bude trebalo da se pređe na delo – može da da dođe do zastoja u primeni programa. Iz samo jednog razloga – para nema.

Minus u budžetu u prvih pet meseci znatno je veći od planiranog i prema podacima Fiskalnog saveta iznosio je oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda. Uz to, država će do kraja godine morati da obezbedi oko dve milijarde evra i to samo za finansiranje minusa u kasi i za dospele obaveze za ranije uzete kredite.

U prvom delu programa priznaje se ekonomska realnost. Konstatuju seda su potrebne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita: „Mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja nepotrebnih troškova države”.

Kada je, međutim, reč o konkretnim merama spisak je prilično kratak. Uopšteno se spominje „smanjivanje rashodne strane budžeta”. Uštede se planiraju i u oblasti javnih nabavki, o čemu su tokom kampanje najviše govorili „naprednjaci”.

Međutim, procena Fiskalnog saveta pokazuje da u toj oblasti može da se uštedi najviše 150 miliona evra, što je nedovoljno. Jer, prema proceni ove institucije do kraja godine treba smanjiti manjak u kasi za milijardu evra.

Koalicioni partneri obavezali su se da neće zamrzavati penzije i plate, ali njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta. Što opet može da znači da lična primanja građana neće rasti onoliko koliko to zakon dozvoljava, to jest da neće u potpunosti pratiti inflaciju i ekonomski rast. Nova vlast će sprovesti i poresku reformu, ali nijednom rečju nije navedeno da li će i za koliko porez na dodatu vrednost (PDV) biti povećan.

Spominje se samo ukidanje nepotrebnih taksi i parafiskalnih nameta, ali i da će malim i srednjim preduzećima biti omogućeno da PDV plaćaju tek kada naplate robu.

– Ukupni neporeski prihodi u 2011. godini iznosili su 166,9, a u ovoj će biti oko 180 milijardi dinara. Nemoguće ih je odjednom ukinuti i veći su od iznosa postojećeg deficita budžeta – primetio je Miroslav Zdravković, urednik Makroekonomije.

Među merama navodi se i reformisanje politike sopstvenih prihoda koje ostvaruju razne republičke agencije i komisije. Naknade koje one naplaćuju biće ukinute ili smanjene, to jest prilagođene realnim mogućnostima privrede. Ova mera nalazi se i među predlozima Fiskalnog saveta, s tim što se dodaje da su njeni efekti za uštedu ograničeni i kreću se od 120 do 150 miliona evra.

Porez na zarade i ubuduće treba da ostane jedan od ključnih prihoda opština i gradova u kojima se naplaćuje, navodi se u sporazumu, znači da nova vlast neće odustati od politike fiskalne decentralizacije. Miroslav Zdravković, urednik „Makroekonomije”, podseća da je u ovoj godini republički budžet imao 40 milijardi dinara manje prihode zbog ove mere. „Pravljenjem nekih ustupaka do kraja mandata vlade moglo bi da se uštedi 80 milijardi dinara”..

Hitan plan antikriznih mera za privredu, bespovratna pomoć privrednicima, podsticaji investitorima, subvencionisani krediti, osnivanje Razvojne banke, dokapitalizacija Komercijalne banke i Poštanske štedionice – takođe su na spisku mera nove koalicije. Ti predlozi iziskuju i značajna sredstva iz budžeta. Kao jedna od mera navodi se i dupliranje budžeta za poljoprivredu. Međutim, autori „Kvartalnog monitora” izračunali su da bi ekvivalent toj meri bilo povećanje PDV-a za jedan procentni poen.