Brzim prugama pravo u 1939. godinu

Objavljeno: 10.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Alo

Dok Srbija planira izgradnju 10,5 kilometara brze pruge, na kojoj bi vozovi mogli da razviju brzinu od čak 160 kilometara na sat, ostatak železničke mreže se nalazi u gorem stanju nego 1939. godine.

Naime, u Strategiji i politici saobraćaja u Srbiji do 2015. godine se navodi da je 1939. nivo usluga železnice u pogledu mnogih pokazatelja, redovnosti vozova i ukupnog komfora bio iznad današnjeg.

Za revitalizaciju oko 1.000 kilometara glavnih pruga koja prema Strategiji koju je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) predstavlja prioritet, potrebno je oko 13,5 miliona evra na godišnjem nivou.

U ovom dokumentu, pored poređenja sa 1939. godinom, navedeno je i da je ceo vozni park odavno zreo za penziju jer je stariji od 30 godine, da je infrastruktura starija od 40 godina, a da je komunikacioni sistem potpuno zastareo (prosečna starost između 25 i 40 godina).

- Obim železničkog saobraćaja je nizak, sredstva za rehabilitaciju oskudna, osnovna sredstva zastarela, zaduženost velika, a prevoz putnika nije profitabilan - ističe se u Strategiji.

U kakvom je kolapsu železnički saobraćaj, pokazuju i podaci da, iako su pojedine pruge projektovane sa maksimalnim brzinama od 80, 100 i 120 kilometara na sat, dozvoljena tehnička brzina, usled lošeg održavanja i zastarelosti infrastrukture, iznosi manje od 60 kilometara na sat na polovini pruga.

Čak i na prugama Beograd-Šid i Velika Plana - Niš, koje su dvokolosečne i elektrificirane (gde su dozvoljene brzine veće od 100 km na sat) ima deonica u vrlo lošem stanju, pa je brzina vozova često oko 20 kilometara na sat ili manje.

Inače, dužina pruge u Srbiji iznosi 3.809 kilometara, od čega samo sedam odsto, odnosno 276 kilometara ima dva koloseka.

U Strategiji se navodi da je za hitnu revitalizaciju pruga na Koridoru X (glavni železnički pravac koji u krakovima ide od Šida do Beograda i od Beograda do Subotice, odnosno Niša, Dimitrovgrada i Preševa) i dela pruge Beograd-Bar, potrebno od 25 do 30 miliona evra godišnje, odnosno oko 25.500 evra po kilometru na godišnjem nivou.

Godišnji gubitak i po 300 miliona evra

Inače, Železnice, u kojima je zaposleno oko 18.500 radnika, svake godine beleže gubitak od oko 300 miliona evra.

- Železnice danas troše više novca na energiju, nego na održavanje i zato je neophodno da se modernizuju i elektrifikuju glavne jednokolosečne pruge (iako je preporuka Svetske banke da je za sadašnji obim saobraćaja na najvećem delu srpskih železnica optimalna jednokolosečna pruga sa dizel vučom). Najveći izazov domaćoj železnici predstavlja ponovno uspostavljanje projektovanih brzina i standarda na mreži, a tek nakon toga povećavanje brzine - zaključuje se u strategiji.

27.08.2012