EUR 117,49 USD 106,54 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 15.10.19. :: 117.4946 rsd

'Naterati' banke da kreditiraju privredu

Objavljeno: 09.07.2012


Vesti izvor: Kamatica, B92. Tanjug

Država je, kako ocenjuju ekonomisti, prodajom svojih hartija od vrednosti u značajnoj meri "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta jer se banke zbog manjeg rizika pre odlučuju da ulažu u državne zapise i obveznice nego da kreditiraju privredu, a i kamate na te hartije od vrednosti su relativno visoke.

Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić ocenio je da bi država, da bi podstakla banke da kreditiraju privredu, trebalo da ponovo uvede subvencionisane kredite za likvidnost i investicije preduzeća.

Nikolić je istakao da bi država trebalo da se angažuje na davanju te vrste kredita što bi bila direktna potpora privredi, a u perspektivi takvu ulogu imala bi i Razvojna banka.

- Država mora da pokrene ono što je imala ranije, a to su subvencionisani krediti za likvidnost i investicije preduzeća, koji su 2009. i 2010. bili noseći za spasavanje privrede, iako je na to bilo zamerki MMF-a - precizirao je on.

Prema oceni Nikolića, trebalo bi razmisliti i o tome da država poveća udeo izdavanja hartija od vrednosti denominovanih u evrima u odnosu na hartije u dinarima jer imaju duplo niže kamate - dinarske hartije imaju kamatu od 12, 13 odsto i više, a u evrima kamata je oko šest odsto.

Država je u prvih šest meseci ove godine, prodajući svoje obveznice, "istisnula" privredu sa finansijskog tržišta za bezmalo dve milijarde evra, tvrdi saradnik ekonomskog portala Makroekonomija Dragovan Milićević.

U cilju pokrića "eksplozivnog" budžetskog deficita država je krenula u akciju ofanzivne prodaje državnih obveznica na finansijskom tržištu i ukupno je od 1. januara ove godine, prema podacima Uprave za trezor, prodato više od 157 milijardi dinara, odnosno preko 1,5 milijardi evra.

Istovremeno je prodato i evro-obveznica za više od 350 miliona evra, navodi se u Milićevićevom autorskom tekstu objavljenoj na pomenutom portalu.

- Međutim, ono što je aspolutno problematično je nivo kamatnih stopa koji se za dinarske obveznice kreće od 13 do 14,7 odsto na godišnjem nivou, dok se za evroobveznice ova stopa oko 5,75 odsto godišnje - naglašava Milićević u svojoj analizi.

Milićević je mišljenja i da su lančane reakcije ovakve prakse već usledile - banke izbegavaju pod plaštom nesigurnih plasmana da dalje kreditiraju privredu, zarađuju ogromne sume novca od repo operacija, zatim prodajći evre privredi i stanovništvu po višem kursu takođe zarađuju. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana