Na 'meti' MMF-a sada je Amerika

Objavljeno: 05.07.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Posle meseci u kojima je Međunarodni monetarni fond navodio evropsku dužničku krizu kao glavni faktor rizika za globalnu ekonomiju, na red je došla i glavna lokomotiva svetske privrede – Amerika.

U najnovijem izveštaju eksperata jedne od dve glavne međunarodne finansijske institucije (druga je Svetska banka), SAD su opomenute da paze na „fiskalne hridi”, na koje u idućim mesecima može da naiđe njihov ekonomski brod.

MMF je ujedno i revidirao naniže svoja ranija predviđanja američkog rasta - najnoviji brojevi su dva odsto za ovu i 2,25 za iduću godinu. Koliko u aprilu, ove prognoze su bile nešto vedrije - 2,1 i 2,4 odsto.

Direktorka MMF-a Kristina Lagard je američke lidere upozorila da na svaki način izbegnu „šok” koji bi krajem godine, ako se u Kongresu u međuvremenu ne postigne konsenzus o drugačijem rešenju, mogao da izazove prestanak važenja poreskih olakšica donetih još u prvom mandatu predsednika Džordža Buša i na snagu stupi automatsko kresanje velikog broja budžetskih stavki.

Takav scenario predviđa pogodba dve američke partije od pre godinu dana, posle dugotrajnog natezanja oko podizanja zakonskog limita za zaduživanje vlade i političke paralize koja je za rezultat imala prvo u istoriji smanjenje kreditnog rejtinga Amerike.

MMF predviđa da bi repriza takvog zapleta, koja nije nemoguća, s obzirom da će Obamina vlada uskoro ponovo udariti u zakonski plafon za emitovanje obveznica kojima pokriva budžetski deficit (za svaki budžetski dolar i dalje se pozajmljuje 40 centi). Lagardova je zato Kongres (u kojem republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, a Obamine demokrate u Senatu) pozvala da „promptno” podigne granicu za novo zaduživanje.

Amerika je takođe pozvana da srednjoročno smanji svoju zaduženost i poradi na finansijskoj konsolidaciji. Direktorka MMF-a (inače Francuskinja), međutim, rekla je da nije „za svaku finansijsku konsolidaciju”, već za onu koja je „senzibilna i nije preterana”.

- Mala redukcija deficita, od oko jedan odsto BDP-a za 2013, bila bi savršeno adekvatna - smatra ona.

Ove vesti nisu baš dobrodošle predsedniku Baraku Obami kome je stanje ekonomije najveća prepreka ka drugom mandatu, odnosno pobedi nad republikanskom rivalom Mitom Romnijem na izborima u novembru.