Dogodine u Srbiji više radnih mesta?

Objavljeno: 29.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

– Sledeće godine očekuje se rast broja zaposlenih, prvi put za pet godina – kaže pomoćnica ministra ekonomije Bojana Todorović. – Procenjuje se da će BDP Srbije ove godine opasti 0,3 odsto, a 2013. porasti 1,9 procenat.

Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Srbije, a u poslednje dve godine od svega što je uloženo u Srbiju, 90 odsto stiglo je iz EU. Po njenim rečima, ekonomija Zapadnog Balkana integrisana je u EU, zbog čega svaka promena u Evropi utiče na taj region, odnosno Srbiju.

– Srbija 56 odsto ukupne trgovine obavlja s EU. Ako se dodaju zemlje CEFTA-e, više od 80 odsto izvoza Srbije vezano je za te zemlje – kazala je ona tokom panel diskusije „Kriza u EU i budućnost zone evra”.

– Osim trgovine, EU je i najveći investitor u Srbiju. Od 2001, u Srbiju je uloženo 17 milijardi evra, a od toga je 60 odsto stiglo iz EU i zemalja CEFTA-e. U poslednje dve godine, zbog ekonomske krize, pada priliv stranih investicija u Srbiju, ali raste učešća evropskih investicija u odnosu na ceo svet. Tako je 2011. od svega uloženog, 1,8 milijarde evra, 90 odsto došlo iz zemalja EU.

S druge strane, potpredsednica PKS-a Vidosava Džagić, predstavljajući juče predlog mera PKS-a od 2012. do 2016, rekla je da sve aktivnosti treba da budu usmerene na smanjenje javne potrošnje, održanje makroekonomske stabilnosti, ekonomski oporavak i povećanje zaposlenosti. Ona je istakla da recesija u svetskoj i privredi EU ima direktnog uticaja na srpsku ekonomiju, uz ocenu da, kada „evrozona dobije kijavicu, mi dobijemo grip”. Ona je ukazala na to da su i u 2012. godini prisutni negativni ekonomski trendovi iz druge polovine 2011. godine, realni pad bruto domaćeg proizvoda, industrijske proizvodnje, izvoza, rast spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti kao i nestabilnost deviznog kursa.

– Usporavanje industrijske proizvodnje ove godine, kao i trendovi od 1989. do danas, govore da su u pitanju prevaziđeni modeli i da je nivo proizvodnje nizak a struktura neodgovarajuća – dodala je Vidosava Džagić.

Po njenim rečima, makroekonomski okvir za period 2012–2016. godine mora biti zasnovan na otklanjanju ključnih disproporcija, prisutnih između ukupne proizvodnje i potrošnje, domaće štednje i nivoa neophodnih investicija, uvoza i izvoza, koji stvara jaz koji se pokriva zaduživanjem. Takođe, treba otkloniti disproporcije između razvijenih i nerazvijenih regiona, odnosa između aktivnog i izdržavanog stanovništva, broja zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih u administraciji i proizvodnom sektoru, broja zaposlenih i broja penzionera. Dugoročni cilj treba da bude dostizanje godišnje stope rasta od oko pet posto u uslovima makroekonomske stabilnosti, niske i stabilne inflacije, održivosti fiskalne i platnobilansne pozicije, stabilnosti finansijskih tršišta i tržišta rada. Za ostvarenje tog cilja, kako je istakla Vidosava Džagić, neophodna je makroekonomska stabilnost i niska inflacija, fleksibilan kurs s ciljem očuvanja konkurentnosti, konsolidacija javnih finansija sa smanjenjem javne potrošnje na oko 35 odsto BDP-a, kao i promena strukture te potrošnje.

Reforma javnog sektora treba da donese i uvođenje korporativnog upravljanja u javnom sektoru u skladu s principima i smernicama OECD-a, a neophodno je kompletiranje regulative i infrastruktura za privatno-javno partnerstvo. Osim navedenih mera, za izgradnju stabilne privrede neophodna je poreska reforma, uz smanjenje poreza i doprinosa na zarade kao i ukidanje parafiskalnih nameta privredi, rešenje problema nelikvidnosti i poštovanje finansijske discipline. Kako su poručili iz PKS-a, neophodno je doneti plan oporavka proizvodnje namenjene izvozu, koji bi podrazumevao kreiranje efikasnije politike podsticanja investicija, stabilniji poslovni ambijent s efikasnom i racionalnom administracijom i odsustvom korupcije.

27.08.2012