Ko je krivac za neredovne plate?

Objavljeno: 26.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas, B92

Poslodavci u Srbiji neredovno isplaćuju zarade svojim zaposlenima, ipak tvrde da bi bilo drugačije ukoliko bi stope poreza i doprinosa bile niže.

Međutim, činjenica je da po tom osnovu firme u drugim zemljama uglavnom izdvajau više, iako su u većini tržišno razvijenijih zemalja, poreske stope na zarade progresivne, pa veći procenat izdvajaju oni sa visokim zaradama.

Primera radi, kod nas se, zavisno od visine plate, u državnu kasu izdvaja od 12 do 15 odsto.

Ni po visini doprinosa nismo u vrhu, jer se kod nas za penziono i zdravstveno osiguranje u fondove uplaćuje ukupno 35,8 odsto od osnovne zarade. U Nemačkoj, doprinosi su 38,9, u Francuskoj 42,5, u Austriji 42,4 odsto a u Belgiji 35,9 odsto.

Uz to, u Srbiji se polovina doprinosa isplaćuje na teret poslodavca a druga polovina iz zarade radnika. U većini drugih zemalja, iznos kojim se zadužuje poslodavac, daleko je veći od onoga što se skida sa računa zaposlenog.

- To je način na koji odgovorna država reguliše odnose između zaposlenih i poslodavaca. Nijednoj firmi na pamet ne bi palo da na kraju meseca ne isplate plate zaposlenima, ili da ne uplate porez državi, a doprinose u fondove - kaže Dušan Vuković, predsednik Samostalnog sindikata građevinara i dodaje da je kod nas država glavni krivac za neuredne isplate i zakinute doprinose.

To je najočiglednije u građevinarstvu, gde je država najveći investitor, a često, ako je reč o niskogradnji i jedini. Istovremeno, lokalne samouprave i ministarstva, kao i Javno preduzeće Putevi Srbije, najneredovnije su platiše, i na početku mandata ove vlade, na primer, putarima su dugovali oko 30 milijardi dinara.

U Nemačkoj, porez na najniže zarade je 15, ali oni čije su plate veće izdvojiće i do 45 odsto od osnovice. U Švedskoj, gde se na minimalac uplaćuje 32, a na visoke plate do 56,7 odsto, kao i u Mađarskoj, gde je porez u rasponu od 18 do 36 odsto. Najniže fiskalne obaveze na plate, oko 12 odsto, od evropskih zemalja imaju Albanija, BiH, Bugarska, Crna Gora i Srbija.

- Mnoga preduzeća ne mogu da se bune zbog toga, jer u narednoj raspodeli neće dobiti nikakav posao i prinuđeni su često da uz pomoć komercijalnih kredita preživljavaju dok ne naplate svoj rad - zaključuje Vuković.

U takvim uslovima, država je kod tih firmi insistirala jedino na uplati PDV-a, koji ide direktno u budžet, dok za ostale obaveze, zarade, doprinose, dugovanja prema dobavljačima iz lanca - nije marila.

Apsurd je da se među firmama koje duguju fondovima i radnicima, nalazi ne mali broj javnih i državnih preduzeća, pa se nameće zaključak da je izbegavanje tih obaveza deo ekonomske politike zemlje.

Privrednici upravo to ističu kao problem, jer one koji rade, od visine fiskalnih nameta, mnogo više deprimira njihova selektivna naplata. Tako postoje firme u kojima su kontrole gotovo svakodnevne, ali i one koje godinama ne evidentiraju ni radnike ni zarade, ono što moraju isplate „na ruke“, a inspekcije ih i pored toga zaobilaze u širokom luku.

Kada se u javnosti otvori to pitanje, prosto je nemoguće utvrditi koja institucija, posle ukidanja Službe društvenog knjigovodstva, ima u opisu posla kontrolu uplate doprinosa, sve dok se država nije dosetila, pa tu svoju obavezu prenela na banke.

Takav administrativni haos destimuliše i one malobrojne, koji pokušavaju da razviju normalan biznis, jer na njihove kapije nelojalna konkurencija sa sivog tržišta vrlo brzo stavlja katanac.

27.08.2012