Ko će odgovarati za propast Agrobanke: Država znala za sporne kredite

Objavljeno: 25.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Blic

Agrobanka je tokom 2010. za plate i naknade pet članova izvršnog odbora potrošila preko 111 miliona dinara, duplo više nego 2009. Upravni odbor je potpisao tu odluku, kao i nalog da se odobre teško naplativi krediti od preko 200 miliona evra.

Ni NBS kao kontrolor bankarskog sektora, ni revizor KPMG, niti Ministarstvo finansija koje je kao najveći pojedinačni akcionar sedelo na skupštini akcionara, nisu imali nikakvu primedbu na odluke rukovodstva, da bi nepunu godinu kasnije Agrobanka napravila gubitak od 29,4 milijarde dinara, oterala ceo bankarski sektor u minus, a poreskim obveznicima natovarila trošak od 85 miliona evra za osnivanje Nove Agrobanke.

Poslednji u nizu spornih zajmova koje je odobrila Agrobanka je vredan 70 miliona evra, od čega su najveći deo od 50 miliona evra podigle zemljoradničke zadruge Arilje, Kotraža i Pecka, saznaje “Blic”.

Ovaj zajam zasad nije otpisan, jer će Nova Agrobanka, prema našim saznanjima, zadrugama omogućiti reprogram. Iako su članovi Upravnog odbora u ranijim izjavama za “Blic” negirali da su znali za loše plasmane, ispostavlja se da je to bilo nemoguće.

Ko je vlasnik Univerzal banke

NBS je pokrenula superviziju poslovanja Univerzal banke, a guverner Dejan Šoškić nije dao precizan razlog. O skrivenom vlasništvu u ovoj banci Centar za istraživačko novinarstvo je pisao pre godinu i po, tvrdeći da su ofšor kompanije, povezane sa Miroslavom Miškovićem, imale preko pet odsto udela, što je prag koji izaziva otkrivanja vlasništva i zahteva odobrenje NBS. Ako ih kontroliše jedan vlasnik, to bi predstavljalo kršenje Zakona o bankama.

Naime, prema propisima same banke u koje je “Blic” imao uvid, svaki kredit iznad 15 odsto vrednosti kapitala banke, odnosno iznad devet miliona evra, odobravao je Izvršni odbor uz saglasnost Upravnog odbora.

Ekonomista Dragovan Milićević je ubeđen da toliki nivo “kontaminiranih” zajmova nije mogao da prođe ni bez prećutne saglasnosti NBS.

- Žmurilo se ne na jedno, nego na oba oka. Svaka banka mora da proveri finansijsko zdravlje preduzeća pre odobravanja kredita i da osigura svojim kapitalom eventualni rizični plasman i NBS takvo postupanje kontroliše - kaže on.

Nenad Gujaničić, broker „Sinteza investa“, okrivljuje i revizorsku kuću KPMG, koja je dala pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje za 2009. i 2010, dok je 2011. Agrobanka otišla pod led.

- Nijedna firma ne može da propadne preko noći. Revizori češljaju bilanse firmi svakodnevno i po mesec dana u kontinuitetu i nemoguće je da jedne godine sve bude u redu, a sledeće da se uvede prinudna uprava - kaže on.

U KPMG-u su negirali bilo kakvu krivicu rečima da su sve radili po relevatnim domaćim i međunarodnim standardima.

27.08.2012