Država najbolje plaća

Objavljeno: 20.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Procene stručnjaka - zamrzavanje zarada i penzija jedini način da se postignu uštede. U javnom sektoru plate 40 odsto veće nego kod privatnika, a u Evropi je razlika oko 25 odsto.

Nova vlada, ukoliko zaista želi da uravnoteži budžet, neće moći da pobegne od zamrzavanja plata i penzija. Štednja na svim ostalim stavkama, pa i eventualno otpuštanje radnika u javnom sektoru, zastrašujući rast "minusa" u srpskim finansijama primirilo bi na svega nekoliko meseci. Tako smatraju ekonomisti okupljeni u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN), autori publikacije "Kvartalni monitor".

Na plate najstarijih građana Srbije i oko 440.000 radnika u državnom sektoru odlazi više od polovine srpskog budžeta. Milojko Arsić, glavni urednik "Kvartalnog monitora", međutim, objašnjava da kada se posmatra broj zaposlenih u javnom sektoru na 1.000 stanovnika, Srbija nikako ne prednjači u evropskoj porodici. Ono po čemu odskače jeste razlika njihovih zarada u odnosu na one u privredi. U Srbiji državni službenik zarađuje skoro 40 odsto više, a u evropskim zemljama je uobičajena razlika oko 25 odsto.

Zaposlenost

Kori Udovički, osnivač i prvi urednik "Kvartalnog monitora", upozorava da Srbija što pre mora da nađe način da poveća zaposlenost, kako bi oni izdržavali državu. - Privreda je toliko mala i zaposlenost je niska jer nemamo državne usluge koje su potrebne modernoj konkurentnoj privredi - smatra Kori Udovički. - Sa feudalnom podelom resora nije moguće voditi politiku. Potrošili smo ozbiljna sredstva da se dovede "Fijat" u Srbiju i sada je pitanje kako ćemo podržati industriju kooperanata.

- Ako se ne zamrznu plate i penzije nije moguće ukupno smanjivanje javne potrošnje - smatra Arsić.

- Plan Fiskalnog saveta podrazumeva i uštede u javnim nabavkama, manjim subvencijama, smanjenje broja zaposlenih, ukidanja nepotrebnih fondova i agencija. Sve to nije dovoljno bez zamrzavanja plata i penzija. Višak u javnom sektoru iznosi između 20.000 i 25.000 ljudi. Ne radi se o stotinama hiljada ljudi, već o uštedama od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. U javnim nabavkama su moguće uštede, ali se i one precenjuju. Postoje neracionalnosti i korupcija, ali imamo i nestašicu lekova.

Ukoliko Srbija ne dobije uskoro vladu, i to onu koja je spremna da troškove prilagodi prihodima, građani će posledice osetiti na svojoj koži. Kupovna moć će im se i dalje topiti.

- Ako se deficit ne smanji, sve se dešava spontano kroz tržišne mehanizme i to znači da dinar snažno pada. Tako se naša potrošnja svodi u okvire koji su nam realno dostupni, a to je naša proizvodnja. Posledice stihijskog prilagođavanja bile bi mnogo gore za građane nego da država planski smanji potrošnju i poveća porez. Problem Srbije je što je i srednji sloj stanovništva siromašan. Većina građana je u teškom položaju, a fiskalna konsolidacija nije moguća, a da se ne pogorša standard stanovništva - dodaje Arsić.

27.08.2012