Kriza nadmudrila srpske eksperte

Objavljeno: 20.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika, B92

Ekonomisti i bankari zadužili su se u švajcarcima, državni zvaničnici krizu predstavljali kao našu šansu, ugledni brokeri izgubili na berzi...

- Ako ljudi spajaju kraj s krajem i svakog meseca se zadužuju, biće ogromnih problema. Pre ili kasnije đavo će doći po svoje, neko će im zakucati na vrata i oduzeti stan ili auto. Kredit je luksuz.

Ovako je bivši guverner Radovan Jelašić u jesen 2007. godine u vreme kreditnog buma, kao gost redakcije Politike, upozoravao građane da ne troše više nego što zarađuju. Niko to ne radi iz besa, već da bi zadovoljio osnovne potrebe, odgovorili su mu novinari, "jer da nisu uzimali kredite – mnogi građani danas ne bi imali ni stan, ni cipele, ni kompjuter”.

- A recite vi meni šta ćete uraditi kad uzmete zajam s deviznom klauzulom i neko 2008. godine zamrzne plate, a kurs ode - pitao je tadašnji guverner.

Gotovo proročki danas deluje ova izjava bivšeg prvog čoveka centralne banke, iako je tog dana bila povod za oštru raspravu sa novinarima Politike. Jer posle nepunih godinu dana dogodilo se ono što niko nije mogao da predvidi. Svetska kriza uzdrmala je i srpsko tržište, plate i penzije su zamrznute, rate za kredite su povećane, a one u švajcarcima – duplirane. Rečnikom bivšeg guvernera rečeno – đavo je zaista kod mnogih došao po svoje. Verovatno nesvesno, Jelašić je tako predvideo nešto što nikome od stručnjaka u to vreme nije padalo na pamet.

Nisu samo građani i novinari u to doba pravili loše procene. Nekoliko ekonomista, na primer, uzelo je stambene kredite u švajcarskim francima. Među njima su i Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta i Miroslav Zdravković urednik sajta „Makroekonomija”. Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, išao je tako daleko da je građane uveravao da švajcarci nisu rizični.

Polakomila se i Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, ali i kompletni upravni odbori nekih veoma uticajnih banaka na tržištu.

U toj činjenici neki državni zvaničnici vide razlog da nezvanično spočitaju članovima Fiskalnog saveta, jer ukoliko nisu u stanju da finansijski stabilizuju sopstveni budžet, kako će onda predložiti mere za stabilizaciju državne kase.

Međutim, i mnoge predstavnike vlasti kriza je takođe „nasankala”. U jesen 2008. godine državni zvaničnici očekivali su ekonomski rast od 5,5 odsto, a privreda je 2009. godinu završila u minusu. I vrapci na grani pamte kako su Božidar Đelić i Mlađan Dinkić krizu predstavljali kao našu šansu.

27.08.2012