Političari ne žele da slušaju ekonomiste

Objavljeno: 19.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Od političara koji učestvuju u pregovorima o formiranju buduće Vlade sve češće se može čuti da ne nameravaju da poslušaju savete ekonomista, Fiskalnog saveta i Međunarodnog monetarnog fonda o nužnosti rigoroznih mera štednje u budžetu. 

Ekonomisti upozoravaju da bi takvam populistička politika bila „rizična”, dok u Privrednoj komori Srbije kažu da nova vlada naprosto mora da se upusti u reformu javnog sektora, fiskalna reformu i i stimulaciju proizvodnje, investicija i štednje.

- Odustajanje od zamrzavanja plata i penzija, kao mere fiskalne konsolidacije, rizična je strategija - kaže urednik „Kvartalnog monitora” Milojko Arsić. Prema njegovim rečima, u suprotnom, preti opasnost od nastavka ubrzanog rasta javnog duga, a smanjenje budžetskog deficita biće skromno.

 - Mislim da će, ukoliko se odustane od te mere, stabilizacija biti dosta sporija, da će smanjivanje fiskalnog deficita biti skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to znači da će javni dug realtivno brzo i dalje rasti - kaže Arsić. On kaže da su, moguće, možda, alternativne mere od kojih neke ne bi bile dobre, kao što je smanjivanje javnih investicija.

Arsić je naglasio da treba imati u vidu da, ukoliko bude povećana stopa poreza na dodatu vrednost, a odustane se od zamrzavanja plata i penzija, onda će značajan deo dodatnih prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), verovatno nekih 30 do 40 odsto, otići na dodatne plate i penzije, koje će biti povećane, između ostalog, za onaj rast cena koji će biti posledica povećanja tog poreza.

- Odustajanjem od zamrzavanja plata i penzija se zadržavaju dosta visoki rizici, da javni dug postane neodrživ, da postane nemoguće njegovo finansiranje - ocenio je Arsić.

On je primetio da „ukoliko gledamo šta rade druge zemlje u okruženju i u Evropi, teško je pretpostaviti da su svi njihovi ekonomisti nestručni i njihovi političari neodgovorni i preuzimaju tako drastične mere štednje, kao što je smanjenje plata i povećanje poreza, a da samo u Srbiji nije neophodno”.

Arsić je naveo primer Slovenije koja smanjuju plate, Hrvatske koja je povećala PDV, a planira i smanjivanje plata, kao i da je većina zemalja u Evropi povećala neki porez, najčešće PDV.

I u Privrednoj komori Srbije ocenjuju je da u prvih šest meseci rada nove vlade potrebno je preduzeti hitne mere koje će zaustaviti dalji pad ekonomske aktivnosti u Srbiji i stvoriti preduslove za neodložne strukturne i sistemske reforme u zemlji. Potrebno je sve aktivnosti usmeriti na smanjivanje javne potrošnje, održanje makroekonomske stabilnosti i ekonomski oporavak zemlje i veće zapošljavanje, navedeno je u Predlogu ekonomskih mera PKS.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, učestvujući u radu PKS, visoko je ocenio Predlog ekonomskih mera, sa konkretnim predlozima i rešenjima i napomenuo da je on u glavnim crtama „skoro identičan” predlozima Fiskalnog saveta za oporavak srpske ekonomije. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana