EUR 117,61 USD 106,29 CHF 106,94

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.09.19. :: 117.5946 rsd

Koliki je javni dug Srbije?

Objavljeno: 15.06.2012


Vesti izvor: Saša Radulović

NBS je pre dva dana objavila analizu javnog duga Republike. On je na kraju marta iznosio 51.1% BDP-a. Ministarstvo finansija nas svojim biltenom za februar mesec koji su objavili krajem prošle sedmice ubeđuje da je javni dug 44% BDP-a. Which is?

Razlika je u proceni BDP-a Ministarstvo finansija koristi razne trikove i mnogo se ljuti kada se neko javi i kaže da to zaista ne može tako. Toliko se ljuti da kad god se javi NBS, krene blato na guvernera preko tabloida.

Procena Ministarstva finansija je i dalje bazirana na rastu GDP-a ove godine od 1.5%. A ovaj rast je pak baziran na naduvanoj vrednosti BDP-a za 2011.godinu po kojoj je, uz igranke sa kursom, BDP po glavi stanovnika u 2011.godini porastao sa 3.945 evra na čitavih 4.543 evra. Ne smeta im da u istoj tabeli navode pad industrijske proizvodnje od 7.9%, pad prometa na malo od 4,7%, pad noćenja turista od 2.0%, pad izivoza od 9,9% i rast uvoza od 4,5%. Zaista neozbiljno. I tužno Ne znam da li je to gore ili neobjavljivanje biltena javnih finansija za vreme predizborne kampanje. Sada ne objavljuju rezultate za mart, april i maj, koji su još gori. Valjda se čeka da se formira vlada, pa će onda. Ovo je vrhunska neodgovornost.

NBS koristi realne procene GDP-a. Po preliminarnim računicama, imamo pad i u četvrtom kvartalu prošle godine i prvom kvartalu ove. Mi smo u recesiji.

Javni dug na kraju marta iznosi oko 14.6 milijardi evra. Od ovoga, unutrašnji dug iznosi oko 5,9 milijardi evra, a spoljnji 8,8 milijardi. Da li je ovo puno? Odgovor na ovo pitanje se krije u praćenju raznih indeksa održivosti. Glvano pitanje kod duga je pitanje: koliko su jaki izvori koji imate koji servisiraju taj dug i da li javni dug raste u odnosu na te izvore ili pada. Ovako izgledaju razni indeksi održivosti:

Ako se posmatra samo odnos javnog duga prema BDP-u ne izgleda dramatično, samo 51.1%. Ima mnogo više zaduženih država.

Međutim, ono što već na prvi pogled treba da brine je rast sa 29,2% GDP-a na 51.1% za 4 godine. To već izgleda dramatično. Ako pak pogledate rast godišnjeg iznosa otplate duga prema GDP-u, vidite da je on već na nivou od 12,7%. To je već prilično zabrinjavajuće. Znači da 12,7% GDP-a morate da odvojite na otplatu duga.

Međutim, da li je GDP najbolja mera za održivost visine duga? Bez da ulazim u detaljnije objašnjenje kako se računa GDP, konstatovaću da je Bruto dodata vrednost, odnosno BDV, mnogo bolja mera snage dužnika, odnosno nas. Razliku između ova dva broja predstavljaju porezi na potrošnju (PDV, akcize, carine) i subvencije. Ona kod nas iznosi skoro 20%. U razvijenom svetu razlika je negde između 8% i 12%.Odnosno porezi su teret na leđima dužnika, odnosno nas, i ne može se računati u snagu i sposobnost dužnika da plaća obaveze. 

Ako uzmemo BDV kao meru, javni dug je na nivou od preko 60% BDV-a, a otplata duga godišnje potroši preko 15% BDV-a. A nije ni sav BDV realan. Ima i delova koji su računski. Npr. imputirane rente, koje kod nas iznose 2.5 milijradi evra godišnje. Šta su imputirane rente? To je kad ste vlasnik stana pa ne morate da plaćate kiriju, a svetski sistem nacionalnih računa koji pokušava da dođe do uporedivih brojeva za sve ekonomije traži da se ovo indirektno obračuna.

 Pošto ove imputirane rente ni na koji način ne doprinose sposobnosti dužnika, odnosno nas, da vraćamo dugove, izvadio sam i ovaj iznos iz BDV-a. Tako da je naš javni dug na nivou od preko 68%, a otplata duga godišnje preko 17% ovog realnog BDV-a. Međutim, nije ni takav BDV potpuno upotrebljiv za dobru ocenu. Jer u njemu se nalazi BDV države. A to je dodata vrednost administracije, zdravstva, školstva, vojske i policije. Priznaćete ni ovaj deo ne pomaže državi da vraća dugove. To naravno ne znači da on nije izuzetno važan za društvo. Samo nam ne pomaže oko dugova. Dugove vraća privreda. Realni sektor.

Tako da u odnosu na ovaj broj, javni dug iznosi preko 83% BDV-a privrede, a otplata duga godišnje uzme preko 20% BDV-a privrede. Ali i ovaj broj nije baš najbolji za račun. Od svih navedenih, bolji je iznos budžetskih prihoda. A oni su na nivou od 12 milijardi evra. Doduše manji su u evrima iz dana u dan, kako nam kurs prati kolaps privrede. U odnosu na budžetske prihode, javni dug iznosi preko 113%, a otplata duga godišnje uzme preko 30% budžetskih prihoda. U poslednje 4 godine, dug je porastao sa 62% prihoda na 113% prihoda. To je sad već više nego dramatično.

Međutim, evo gde nastupa panika. Javni dug je mnogo veći od prikazanog iznosa. I to po tri osnova.

Prvi je dug prema privredi. I pre aprila meseca, država nije ili je sporo plaćala dugovanja privredi. Od aprila ne plaća ništa osim plate zaposlenih i penzije. Recimo u zdravstvu su ovi dugovi procenjeni na oko 800 miliona evra, odnosno 2.5% GDP-a. To je samo zdravstvo. Pošto nam je država transparenta, i pošto ne radimo završne račune budžeta, niko i ne zna koliki je ovaj dug. Procenjuje se na 10% GDP. Poisledično, privreda ima ogroman problem likvidnosti koju direktno uzrokuje država, koja seče granu na kojoj sedi.

Drugi problem je restitucija. Ona je procenjena takođe na oko 10% GDP-a. Pošto drćžava želi da izbegne naturalnu restituciju gde god je to moguće, i želi da održi sve katastrofalno sprovedene privatizacije, imamo i ovaj dug.

Treći je najveći. Dug prema penzionerima. Kako onima koji su sada u penziji, a njih je skoro 1,7 miliona, tako i onima koji su još uvek zaposleni ili su nezaposleni ali imaju akumuliran radni staž. Ova prava nigde nisu izražena, niti su obračunata, odnosno kapitalizovana. Procene govore da se radi o više od 50 milijardi evra, odnosno oko 160% GDP-a. Godišnji anuitet ovog duga iiznosi oko 4 milijarde evra, odnosno oko 14% GDP-a. U odnosu na budžetske prihode, ovaj dug iznosi 400% godišnjih budžetskih prihoda, odnosno otplata ovog duga, penzije koje se isplaćuju, su jedna trećina svih budžćetskih prihoda.

Neću dalje. Sav ovaj teret nosi privreda. I ona beleži negativan rast (Orvelovski termni). Ja ne znam šta savetnici govere mandataru. Pisanja tabloida i reakcije na blage poruke guvernera nam daju indikaciju da mu daju iste savete kao što su mu davali pred ove izbore. Međutim, ovde su i situacija i posledice dramatičea. Budite ozbiljni. Molim vas. Ljudi koji su kreatori ove ekonomske politike i koji su gurali glavu u pesak pred ovim ne mogu nas izvaditi iz haosa koji su kreirali. Nije kriza kriva za ovo. Mi smo. Probudite se. Molim vas. 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana