Država protivzakonito pozajmila 1,8 milijardu evra

Objavljeno: 13.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Država je dobrano pregazila Zakon o javnom dugu, a to je i zvanično potvrđeno iz Narodne banke Srbije. Elem, javni dug je na kraju prvog tromesečja 2012. godine iznosio 14,6 milijardi evra i u odnosu na kraj 2011. povećan je 151 milion evra.

Učešće javnog duga u BDP-u povećano je tokom prvog tromesečja 3,4 procentna poena, na 51,1 odsto, navedeno je u analizi NBS-a. Kako je napomenuo NBS, radi se o stanju javnog duga po podacima Ministarstva finansija i proceni BDP-a centralne banke.

Zakonska granica javnog duga je 45 odsto udela u bruto domaćem proizvodu, ali s obzirom na to da taj propis nije predvideo nikakve sankcije za prekršioce, niko zbog toga kažnjen, naravno, biti neće.
Inače, prosta računica pokazuje da je država uzela oko 1,8 milijardu evra više no što je smela. Jer, ako je 14,6 milijardi 51,1 posto BDP-a, onda je 45 procenata negde oko 12,8 milijardi evra i samo toliki je javni dug Srbije smeo biti. Sve iznad toga je kršenje zakona, a to je gotovo 1,8 milijarda evra pozajmljena preko dozvoljene zakonske granice.

Javni unutrašnji dug je, po analizi NBS-a, tokom prvog tromesečja povećan 199 miliona evra, s obzirom na to da je fiskalni deficit finansiran prodajom državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu. Po osnovu dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, javni unutrašnji dug je povećan 434,7 miliona evra. Istovremeno, smanjeno je stanje kratkoročnih dinarskih hartija od vrednosti – 141,6 milion evra, kao i stanje hartija od vrednosti denominovanih u evrima – 89,2 miliona evra, što je uticalo na poboljšanje ročne i valutne strukture javnog duga. Javni spoljni dug je smanjen 48 miliona evra, pre svega zbog jačanja evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi duga.

Zaduživanje države prodajom hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, uz smanjenje spoljnog duga, pozitivno se odrazilo na valutnu strukturu javnog duga – učešće dinarskog duga u ukupnom dugu povećano je tokom prvog tromesečja 1,8 procentni poen, na 16,2 odsto. Učešće duga u evrima iznosilo je 57,1 odsto, u dolarima 18 odsto, dok se na specijalna prava vučenja i ostale valute odnosilo 8,7 odsto. Kamatna struktura javnog duga nešto je povoljnija u odnosu na kraj 2011. godine. Udeo javnog duga ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama na kraju prvog tromesečja iznosio je 69,1 odsto. Kako je navedeno, Vlada je marta ove godine usvojila Program mera za održanje fiskalnog deficita s obzirom na nepovoljna kretanja javnih prihoda.

Međutim, po oceni Fiskalnog saveta, ukupne predviđene uštede od 15,7 milijardi dinara nisu dovoljne da vrate fiskalne tokove u potrebne okvire, čak i kada bi se u potpunosti ostvarile. Fiskalni savet je upozorio na to da je potrebno da se sprovedu i druge mere u pravcu fiskalne konsolidacije. Takođe, neophodno je da mere uključe i ostale jedinice opšte države i javnog sektora (lokalni nivo vlasti, pa i javna preduzeća).

Svetu dužni77,6 odsto BDP-a
Ukupan spoljni dug Srbije je na kraju marta 2012. godine iznosio 24,1 milijardu evra i u odnosu na kraj 2011. godine je smanjen 57,6 miliona evra, ili 0,2 odsto. U okviru toga, dug javnog sektora je smanjen 118 miliona evra, ili 1,1 odsto, dok je dug privatnog sektora povećan 60,3 miliona evra, ili 0,5 posto. Po osnovu jačanja evra u odnosu na ostale valute zastupljene u strukturi spoljnog duga, ukupan dug je smanjen 141,2 milion evra. Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP-u, kao osnovni indikator eksterne solventnosti, na kraju prvog tromesečja 2012. je iznosilo 77,6 odsto, što je u odnosu na kraj 2011. veće 0,1 procentni poen i ispod je nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto, po kriterijumu Svetske banke.