Ništa od kredita za energetsku efikasnost - nestalo 300 miliona dinara

Objavljeno: 13.06.2012

Vesti izvor: Kamatica

Program subvencionisanih kredita za energetsku efikasnost koji je samo pre dve nedelje pompezno najavljivan, juče je potuno obustavljen. Bez ikakvog objašnjenja, zvaničnog saopštenja za javnost o razlozima za obustavljanje ovih kredita, tek banke od juče više ne primaju zahteve.

Kako portal Kamatica saznaje, na adrese banaka koje su potpisale ugovore sa Ministarstvom žiovotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, juče posle radnog vremena, stiglo je obaveštenje da se odobravanje tih kredita potupno obustavlja. Nezvanično saznajemo, da su subvencije obustavljene zbog potrebe da se kontroliše drastično uvećana rupa u budžetu, pri čemu je obustavljanje subvencija "najbezbolnije rešenje".

Koliko se nije razmišljalo o tome kako se plasira novac iz budžeta, kojeg praktično i nema, pokazuje i činjenica da je samo pre dve nedelje, tačnije 30. maja ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić održao je konferenciju za novinare kojoj je predstavio Programa za unapređenje energetske efikasnosti u 2012. godini i dodelio prve Ugovore bankama.

U program sufinansiranje kredita građana za podizanje energetske efikasnosti porodičnih kuća ili stanova vredan 300 milona dinara, svoje učešće uzele su Komercijalna banka, Folks banka, Prokredit banka, Krediagrikol banka, Banka Inteza, Eurobank EFG, Sosijet ženeral, Hipo-Alpe-Adrija banka, Kredi banka, Čačanska banka, Razvojna banka Vojvodine i Poštanska štedionica, koje su sa Fondom za zaštitu životne sredine, koji je i nosilac projekta potpisale ugovor.

U većini tih banaka, potvrđeno nam je program bez dodatnog objašnjenja od strane Minsitarstva obustavljen. Navodni razlog je "revizija ukupno potrošenih sredstava".

Koliko je taj razlog realan, ozbiljno je pitanje.

Naime, Program unapređenja energetske efikasnosti koji je Vlada Srbije usvojila predviđa za građane subvencionisanje kamate za dinarske kredite i to po prinicpu da država subvencioniše kamatu u iznosu od 10% na godišnjem nivou, dok se na kredite u evrima subvencioniše se kamata u iznosu od 5% na godišnjem nivou.

Planirani, maksimalni iznos dinarskih kredita je 1,5 miliona dinara, bez učešća, sa maksimalnim rokom otplate od pet godina i troškovima obrade kredita do jedan procenat. Maksimalni iznos kredita u evrima je 15.000 evra, uz učešće od 30 odsto i maksimalni rok otplate od 10 godina i troškove obrade do 0,5 odsto.

Ukoliko bismo za primer uzeli kredit od 5.000 evra što je prosečan iznos za koji može da se potpuno energetski unapredi životni prostor od 100 kvadrata, sa rokom otplate od 60 meseci, iznos kamate koju bi država platila za klijenta je oko 662 evra, ili po današnjem kursu 76.389 dinara. Odnosno za kredit od 500.000 dinara, sa istim rokom otplate, kamata bi iznosila 137.412 dinara.

Čak i da su banke u proteklih 15 dana odobravale u proseku po 10 kredita dnevno, nemoguće je da je cela suma predviđena za subvencionisanje kamate već potrošena.

Inače, na zvaničnom sajtu Ministarstva ne postoji nikakva informacija o novonastaloj situaciji, kontakt sa zaposlenima iz Ministarstva je trenutno onemogućen.

Potpuni paradoks svemu ovome je današnji tekst objavljen na portalu Danas “Krenuli jeftini krediti za energetsku efikasnost”!

Da li je moguće da se za nekih 15 dana prijema zahteva svih 300 miliona potroši? Apsolutno ne! Dakle, opet smo stavljeni u poziciju gde su nam oči vezane povezom, uši napunjene vatom i uredno treba da okrenemo glavu na drugu stranu i zaboravimo na činjenicu da smo mi ipak premali da bi nešto od ove države dobili. Za nas novca u državnoj kasi nema, ali zato mi imamo novca za plaćanje državnih dugova! Očigledno je da su kase toliko prazne da je pitanje da li je taj novac uopšte i dostupan ili je preusmeren tamo “gde je potrebniji”.

27.08.2012