Građani gubitnici, a dinarska štednja nokautirana

Objavljeno: 12.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Tržište je reagovalo munjevito. Nakon što je Narodna banka Srbije povećala obaveznu rezervu i referentnu stopu, dinar je ojačao. Konkretno, ovu sedmicu počeo je s 114,63 za evro, dok je prošle suma od 117 i još malo više bila uobičajena.

Sada kada je domaća valuta ojačala, kao posle elementarne nepogode ostaje da se sabere šteta i dobit i vidi šta dalje.

O tome šta možemo očekivati, stručnjak Saša Đogović kaže:

– Dinar je sada precenjen. Do skoka domaće valute došlo je zbog mera NBS-a. Iza jačanja naše valute ne stoji ojačala srpska privreda, a samo nam to može doneti stabilizaciju valute na duži rok – podvlači on.

– Znači, bez primene svih onih za mnoge bolnih mera koje predlaže MMF i o kojima se ovih dana mnogo priča ne možemo očekivati privredni oporavak. A samo on može uticati na stabilnost domaće valute na duže rokove.

Privrednici i građani koji vraćaju indeksirane kredite su odahnuli. Mada većina rata dospeva na naplatu poslednjih dana meseca pa je majska bila do sada najskuplja, sada bar ne strepe za narednu kao prethodnih meseci. Bankari su se listom žalili da su čak i veoma ažurni klijenti počeli da kasne s plaćanjima za vreme pada dinara.

– Mi nismo imali većih teškoća kod otplate jer smo potraživanja dobro obezbedili, ali sada je za klijente svakako lakše – kaže direktor sektora za nove proizvode u Komercijalnoj banci Goran Milićević.

Ko je još imao štete od pada dinara? Spisak je poduži. Izgleda da su građani oštećenija strana. Izgubili su svi koji plate i penzije primaju u dinarima, a takvih je mnogo više nego onih zaposlenih u stranim kompanijama s indeksirnaim platama, baš kao što je više dinarskih nego deviznih penzionera. Zato su među kursnim dobitnicima oni koji zarade isplaćuju u domaćoj valuti. To je sada u evrima manji trošak za poslodavce, ali i za državu, koja je za plate i penzije dala iste sume u dinarima, ali su one realno niže. Znači, mereno u evrima, otišlo je manje novca iz državne kase.

Tu, nažalost, nije kraj za loše posledice po građane i privredu. Poskupljenja uvozne robe i repromaterijala doneće veće cene u prodavnice. Recimo, zbog skoka cena sojine sačme možemo očekivati više cene mesa, mleka, jaja. Za to je krivo slabljenje dinara u prethodnom periodu ali i, kako kažu, slaba žetva soje u Južnoj Americi i veće cene pri uvozu u dinarima pa je poskupljenje ove komponente koncentrata neminovno. Kao uteha dođe da, ako smo na dinar mogli uticati, na žetvu soje tamo daleke nismo.

– Dinarske štediše su obeshrabrene, a mnogi od njih su ovih dana razročavali uloge i pretvarali ih u evre – kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.

Dinarska štednja očigledno se još nije oporavila od devedesetih godina prošlog veka a zadat joj je novi udarac.

Što se tiče privrede...

– Jak dinar će otežati izvoz i podstaći uvoz – kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević. – Ako je dinar već duže slabio, trebalo ga je ostaviti tako još neko vreme. To bi omogućilo privrednicima koji su time postali konkurentni na inostranom tržištu da nađu partnere i počnu da izvoze. Sada će mnoge dobre ideje i poslovi pasti u vodu.

Zbog nižeg evra pojeftiniće uvozna roba.

Šta nas čeka? Po Kovačevićevim rečima, ako skoro ne dobijemo vladu, Narodna banka bi mogla dovesti dinar do nivoa od 112 za evro. Samo tako može zadržati inflaciju u zacrtanim okvirima od najviše šest posto za ovu godinu.

Već znamo šta će nam to doneti, a kada se ovako nešto događa, najviše profitiraju špekulanti. Bilo da dinar pada ili raste, za njih nema zime.