U dobrovoljnim penzionim fondovima 14 milijardi dinara

Objavljeno: 11.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji u poslednje dve i po godine su duplirali svoju imovinu - na skoro 14 milijardi dinara ali, prema oceni ekonomista, još nemaju većeg uticaja na smanjenje izdvajanja iz budžeta za penzioni sistem.

Kako je u izjavi Tanjugu naveo ekonomski analitičar Miladin Kovačević, dobrovoljni fondovi se moraju razvijati, budući da je to u perspektivi najvažnija alterantiva postojećem sistemu penzijskog osiguranja.

- Međutim, sistem dobrovoljnog osiguranja, imajući u vidu ekonomsku krizu, ne može ubrzo dati pun efekat u smislu olakšanja konsolidacije budžeta”, ocenio je Kovačević. On smatra da je sistem obaveznog privatnog osiguranja, koji je postojao u nekim zemljama u okruženju, deplasiran jer nije dao rezultate i pokazalo se da u postojećim uslovima - na ovom stepenu razvoja ne može da funkcioniše.

Profesor Ekonomskog fakulteta Tatjana Rakonjac Antić smatra da postoje pomaci u razvoju dobrovoljnog penzijskog osiguranja, ali da nisu značajni da bi u većoj meri uticali na razvoj ukupnog sistema penzijsko-invalidskog osiguranja.

- Za razvoj sistema dobrovoljnog penzijskog osiguranja neophodno je povećati nivo životnog standarda, edukovati stanovništvo o neophodnosti ove vrste osiguranja, razvijati finansijsko tržište, pojačati poreske olakšice… - kazala je Rakonjac Antić.

Prvi dobrovoljni penzioni fondovi pojavili su se u Srbiji pre šest godina, a danas prema podacima Narodne banke Srbije imaju više od 230.000 sklopljenih ugovora o članstvu, odnosno oko 175.000 korisnika. Statistika pokazuje da među korisnicima većinu čine muškarci. Ta razlika je najdrastičnija kada je reč o korisnicima starijim od 65 godina - žena ima samo 215, dok je pripadnika jačeg pola skoro osam puta više.

Prema rečima direktora "Dunav" društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom Milana Kovača, za taj vid penzionog osiguranja uglavnom se odlučuju mlađe sredovečene osobe, ali među korisnicima ima svih generacija. Kovač je u izjavi Tanjugu ukazao da oni koji su na kraju karijere, ukoliko žele značajnije iznose treba da uplaćuju više, dok oni koji počnu “na vreme” to mogu ostvariti i sa mnogo manjim uplatama. Sredstva se, naveo je on, u dobrovoljne penzione fondove ne moraju uplaćivati redovno.

- Ta vrsta pogodnosti se u ovom vremenu. kada je teško garantovati da ćete svakog meseca biti u mogućnosti da izvršite uplatu, pokazala kao posebno značajna - naglasio je Kovač.

Govoreći o strukturi uplata u dobrovoljne fondove, on je naveo da dvadesetak odsto čine uplate pojedinaca, a oko 80 odsto poslodavaca, odnosno firmi.Proširenje poreskih olakšica, ocenio je Kovač, moglo bi imati dodatne pozitivne efekte na uplatu u dobrovoljne penzijske fondove i povećanje sredstava u celokukupnom penzionom sistemu.Kako je dodao, ideja zakonodavca je i bila - da se uvođenjem dobrovoljnih fondova relaksira državni penzijski sistem.

- Proširenje poreskih olakšica uticalo bi pozitivno na razvoj fondova i kreiranje većeg iznosa dinarske neto štedenje što je u skladu sa strategijom dinarizacije - zaključio je Kovač.

Poredeći Srbiju sa drugim evropskim zemljama, on je naveo, da se u većini država centralno-istočne Evrope deo sredstva, koji bi se uplaćivao u državni, preusmerava u dobrovoljne penzijske fondove.

- U zemljama u okruženju iskustva su različita. Potreban je duži period da bi se sagledali pravi efekti. Zemlje koje su uvele takav sistem na početku su imale određeni tranzicioni trošak. Pravu korist očekuju tek u narednom period - naveo je direktor -Dunav- društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom.

On je podsetio da dobrovoljni penzioni fondovi u Srbiji postoje već šest godina i da je za to vreme njihova imovina porasla na 14 milijardi dinara, odnosno da se za poslednje dve i po godine duplirala. Kovač je ukazao da je zbog ekonomske krize, kao što je bilo i očekivano, interesovanje smanjeno, ali da raduje to što postojeći članovi nastavaljaju redovno da uplaćuju sredstva u dobrovoljne penzijske fondove.