Bauk krize kruži Evropom

Objavljeno: 11.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

U svetskoj privredi treba očekivati duže razdoblje stagancije i deflacije, konstatuje u najnovijem internet izdanju londonski Ekonomist. List piše da prava navala investitora na državne hartije od vrednosti za koje garantuju vlade SAD, Nemačke i sve manjeg broja drugih „sigurnih” ekonomija ukazuje na to.

Kada su investitori spremni da plate vladi Nemačke samo da svoj novac „sakriju” u njene dvogodišnje obveznice i kada su voljni da pozajme američkoj vladi svoja sredstva na 10 godina po kamatnoj stopi manjoj od 1,5 odsto, tada treba očekivati ili višegodišnju stagnaciju i deflaciju, ili nešto još lošije. Takozvane periferne članice evrozone su u dubokoj recesiji, a brzo rastuće ekonomije Brazila, Indije i Kine suočavaju se sa sve usporenijom ekspanzijom.

Sve to čak i ne izgleda, međutim, tako loše i opasno u poređenju rastućom opasnošću od raspada evrozone, piše Ekonomist, uz napomenu da bi Evropska unija mogla da „potone” ne samo zbog preteće dužničke krize koja potresa Grčku i više drugih članica zone evra, već i opšte ekonomske depresije koja preti celom 27 - članom bloku država.

Ovaj put će, za razliku od krize, izazvane kolapsom američke investicione banke Liman braders 2008, biti teže suzbiti krizu jer su centralne banke i političari 2008. radili zajedno na sprečavanju depresije, a danas se političari prepiru.

Sada je na njima evrozone da odlučno i konačno reše problem evra. Sudbina svetske ekonomije pri tom u ogromnom stepenu zavisi od daljeg ponašanja Nemačke i njene kancelarke Angele Merkel.

Ukoliko bi evro propao, tada bi i Nemačka pretrpela veliku štetu. Ovonedeljno sniženje kreditnih rejtinga nekih nemačkih banaka je predznak tih nedaća, tvrdi Ekonomist.

List tvrdi, s obzirom da Nemačka uglavnom odlučuje o merama koje će biti primenjene da bi se odgovorilo na tekuću krizu, da najveći deo krivice za sadašnje loše stanje u evrozoni snosi Berlin.

Van Nemačke

Van Nemačke postoji konsenzus o tome šta Nemačka mora da učini da bi spasla zajedničku valutu - da se preorijentiše sa strogih mera štednje na daleko veće poklanjanje pažnje ekonomskom rastu. Treba da prihvati i ograničeni oblik objedinjavanja duga radi stvaranja zajedničke bezbedne aktive i davanja prostora perifernim ekonomijama da postepeno smanje svoja dužnička opterećanja.