NBS povećala referentnu stopu, rast inflacije

Objavljeno: 07.06.2012


Vesti izvor: Kamatica, NBS, Blic

Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je danas referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 10 odsto, prvi put od 19. januara jer se očekuje rast inflacije u drugoj polovini godine.

NBS očekuje rast inflacije u drugom polugođu zbog rasta uvoznih i cena pod kontrolom države, te dolaska nove poljoprivredne sezone. U januaru je referentna kamatna stopa smanjena sa 9,75 na 9,5 odsto.

NBS je svoju odluku donetu na današnjem Izvršnom odboru objasnila očekivanjima da će inflacija rasti ubuduće.

- Iako je međugodišnja inflacija u aprilu bila oko donje granice inflacionog cilja, od maja se očekuje njen umeren porast ka cilju. Taj porast biće posledica rasta uvoznih cena, dolaska nove poljoprivredne sezone, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine - saopštila je NBS.

Prema projekciji NBS, inflacija će se krajem tekuće i početkom sledeće godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Skuplji krediti u dinarima

Kad NBS podiže referentnu stopu, ta mera se naziva restriktivnom jer će sa njenim povećanjem, poskupeti zaduživanje u dinarima za građane i privredu.

- Stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu ključno će zavisiti od brzine donošenja, intenziteta i implementacije programa fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa MMF-om - podseća NBS.

Referentna kamatna stopa je stopa po kojoj centralna banka prodaje repo zapise poslovnim bankama uz obavezu da će ih po kamati od 10 odsto otkupiti za 14 dana.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. jula.

Promena strukture obavezne rezerve jača dinar

Izvršni odbor NBS je na današnjoj sednici odlučio da poveća učešće dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve sa 20 na 27 odsto na izvore ročnosti do dve godine, i sa 15 na 19 odsto na izvore ročnosti preko dve godine.

Takođe, odlučeno je i da se poveća stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom na 50 odsto za sve ročnosti.

Na ovaj način NBS steriliše višak dinara sa tržišta što utiče na jačanje domaće valute u odnosu na evro. Banke su prethodnih dana prodavale evre očekujući odluku o promeni strukture obavezne rezerve što je uticalo na jačanje dinara.

Domaća valuta je jačala prethodnih dana, juče u odnosu na prekjuče, za čitav jedan dinar tako da je zvanični kurs za danas 115,65 dinara za evro.


 - Mere bi trebalo da umanje razliku između troška zaduživanja u dinarima i devizama, doprinesu stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu i dodatno podstaknu dugoročno zaduživanje u narednom periodu - navedeno je u saopštenju NBS.

"Za sve navedene slučajeve privatizacija, Agencija je sama slala odredjena dokumenta, dok su celokupnu dokumentaciju MUP i Tužilaštvo tražili pre dopisa iz EU", rekao je direktor Agencije za privatizaciju.
 



27.08.2012

Ko privatizauje firme na Kosovu?

27.08.2012

Nemačka se zadužuje i još joj plaćaju

27.08.2012

Suša uništava osiguravajuće kuće u SAD

27.08.2012

Dugalić: Slučaj Agrobanke je velika opomena

27.08.2012

Evo kako se Grci obračunavaju s poreskim inspektorima



Pogledajte arhivu vesti
Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana