Mira Erić Jović: Agrobanka je usamljen slučaj

Objavljeno: 07.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Neobjektivno finansijsko izveštavanjenije opšta karakteristika poslovanja naših banaka i smatramo da izolovani slučajevi, kao što je primer Agrobanke, neće imati negativnih posledica na potencijalne investitore. Svaka banka je entitet za sebe, a svaki investitor pre nego što donese odluku o eventualnoj kupovini neke banke, izvršiće, kao i uvek, uvid u finansijske izveštaje i ocenu njenog finansijskog položaja, kaže Mira Erić Jović, viceguvernerka Narodne banke Srbije, u čijoj je nadležnosti kontrola poslovanja banaka, odgovarajući na naše pitanje kakve će posledice slučaj Agrobanka imati na potencijalne kupce domaćih državnih banaka, odnosno da li će uopšte verovati bilansima ostalih naših banaka.

– Očekujemo, međutim, da nadležni organi banaka budu oprezniji u obavljanju svojih zakonskih nadležnosti. Naročito akcionari banke, kada na skupštini, između ostalog, usvajaju godišnji račun banke, imenuju i razrešavaju predsednika i članove upravnog odbora. Takođe i članovi upravnog odbora, posebno prilikom izbora predsednika i članova izvršnog odbora banke, kao i u nadziranju njihovog rada. Upravni odbor je, po zakonu, odgovoran za poslovanje banke u skladu sa propisima, ali i za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja upućenih akcionarima banke, javnosti i Narodnoj banci Srbije. I članovi izvršnog odbora moraju biti oprezniji, jer su, između ostalog, dužni da obezbeđuju zakonitost rada banke.

Zašto u slučaju Agrobanke NBS nije imala više neposrednih kontrola u periodu 2008–2010, kada i sami navodite da su u toj banci još 2007. morale da budu uvedene privremene mere, što je ukazivalo na potencijalne probleme?

U Agrobanci su uvedene privremene mere 2007, a po okončanju postupka neposredne kontrole doneto je i rešenje sa korektivnim merama i rokovima za postupanje. Postupak je obustavljen nakon postupanja po izrečenim merama, uključujući i dokapitalizaciju. NBS je u periodu2008–2010. sprovela više kontrola, o čijim je rezultatima obaveštavala rukovodstvo banke. Inače, sa rezultatima svih kontrola moraju biti upoznati i članovi upravnog odbora, odnosno, preko njih, vlasnici banke, koji bi trebalo da su i najviše zainteresovani za njeno poslovanje i opstanak.

Pre Agrobanke, prilično nezapaženo u javnosti, prošla je prinudna uprava i podržavljenje novosadske Metals banke (2008/2009). Da li je moguće da iz ovog slučaja NBS nije izvukla nikakve pouke, odnosno da se tako brzo desio slučaj Agrobanke?

Sličnost dva pomenuta primera jeste u tome što je u oba uvedena prinudna uprava i što je u oba slučaja obezbeđena puna zaštita depozita. To je najvažnije i za građane i za privredu. Ishod je, međutim, kao što je poznato različit: u Metals banci prinudna uprava je uspešno okončana, što nije slučaj sa Agrobankom.

Da li poslednja dešavanja sa Agrobankom, Razvojnom bankom Vojvodine, Privrednom bankom govore da državi uopšte nije mesto u vlasništvu banaka?

Sa izuzetkom Razvojne banke Vojvodine, pre najnovije finansijske podrške, država jeste bila najveći pojedinačni, ali ne i većinski akcionar, što znači da nije jedina upravljala ovim bankama, niti je njen upravljački uticaj bio dominantan, pa iz pomenutih „dešavanja” ne sledi takav zaključak.

Da li banke u kojima država ima vlasništvo imaju adekvatne procedure za upravljanje rizicima i da li ih primenjuju u praksi?

Adekvatnost procedura ne zavisi od toga ko je vlasnik banke, već su sve banke obavezne da imaju procedure usklađene sa važećim zakonskim i podzakonskim aktima i da ih u potpunosti primenjuju.

Da li su u tim bankama realno procenjene vrednosti instrumenata obezbeđenja?

To pitanje se može postaviti generalno, a ne samo za pomenute banke, s obzirom davrednost instrumenata obezbeđenja utvrđuje ovlašćeni procenjivač (sudski veštak ili poreski organ), a NBS ceni druge elemente koji su neophodni da bi se to sredstvo obezbeđenja prihvatilo kao odgovarajuće. Na primer, da je hipoteka punovažna, da se namirenje iz hipoteke obezbeđuje u razumnom roku, da banka redovno prati vrednost nepokretnosti.

Da li članovi upravnih i izvršnih odbora u bankama sa državnim vlasništvom imaju adekvatno bankarsko iskustvo?

Saglasno važećim propisima, članovi izvršnog i upravnog odbora svake banke moraju imati adekvatno iskustvo. Najmanje tri člana upravnog odbora moraju biti finansijeri, odnosno moraju imati najmanje tri godine iskustva na poslovima rukovođenja u licu u finansijskom sektoru, ili šest godina iskustva u oblasti finansija i bankarstva i da su istaknuti stručnjaci ili naučni radnici u tim oblastima. Ostala dva ili više članova upravnog odbora (ukoliko on broji više od pet članova) moraju imati najmanje šest godina iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu. Članove upravnog odbora banke bira skupština koju čine akcionari banke, a članove izvršnog – upravni odbor.