Akcionari Agrobanke teško do para

Objavljeno: 05.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Politika

Iako stečajni postupak nad starom Agrobankom još nije otvoren, sasvim je jasno da će akcionari teško moći da se u potpunosti namire.

Jednostavno, stečajna masa je mala, pa su u najmanju ruku čudni umirujući tonovi koji stižu od nadležnih po kojima će akcionari moći da dođu do svojih para. Jedno je sigurno. Propast ove banke koštaće ne samo vlasnike akcija ove banke, već i poreske obveznike.

Sada je jedino izvesno da će ionako prenapregnuti srpski budžet biti opterećen s dodatnih 85 miliona evra koliko je država emitovala svojih dužničkih papira. Sve s namerom da održi banku i stabilnost sopstvenog finansijskog sistema. Jedino je utešno to što te obaveze ne dospevaju ove, već 2015. godine.

Posle oduzimanja dozvole za rad staroj Agrobanci javnost ne prestaje da pita kako su čak tri nivoa kontrole zakazala u ovom slučaju. Prvi je interna kontrola same banke, koja je morala da ukaže na to da kapital nije dovoljan za pokriće kreditnog rizika. Drugi nivo je revizorska kuća u čijim je izveštajima jasno navedeno da su finansijski izveštaji Agrobanke urađeni prema međunarodnim računovodstvenim standardima i da realno odražavaju finansijsko stanje i performanse banke. Treći je Narodna banka iz koje je već saopšteno da je ispoštovala sve procedure, ali, avaj, s negativnim rezultatom.

U javnosti je ostalo nepoznato da li svih 85 miliona evra idu na dokapitalizaciju banke ili i na isplatu deponenata.

Stručnjaci upozoravaju da u stečajnoj masi nema para za isplatu štediša. To se vidi i po tome što je država brzopotezno uletela s dokapitalizacijom. Po zakonu, deponenti moraju da budu isplaćeni zato što je država garant do vrednosti do 50.000 evra po partiji.

Drugim rečima, vlasnici preferencijalnih akcija i onih običnih bez prava glasa ostaće kratkih rukava. Stručnjaci ne spore da je ulaganje na berzi rizičan posao, međutim, kažu da su kupci akcija bili dovedeni u zabludu ne samo pozitivnim izveštajima same banke, već isto takvim saopštavanjem revizorske kuće, kao i Narodne banke Srbije u čijoj je nadležnosti supervizija nad radom banaka.

U javnosti su se pojavili napisi po kojima su ambasadori Slovenije i Švedske zatražili prijem kod guvernera NBS Dejana Šoškića sve zarad zaštite interesa akcionara s kapitalom iz ovih zemalja.

Međutim, sada kad prljav veš banke izlazi na videlo mnogi kažu i da su akcionari koji su sedeli u Upravnom odboru i imali uvid u finansije i mogućnost da utiču na rukovodstvo banke jednostavno prema svom kapitalu bili nemarni i da i oni snose deo odgovornosti. Najveći gubitnici su mali akcionari koji nisu imali predstavnike ni u upravnim ni u nadzornim odborima.

Takva je nesumnjivo bila i država Srbija kao najveći akcionar s udelom od 20 odsto kapitala koja će podneti i pozamašni teret spasavanja ove banke. Umesto odgovora na pitanje kako su to vodili računa o svom kapitalu i parama poreskih obveznika iz Ministarstva finansija stižu samo umirujući tonovi i uveravanja da propast ove banke i nije nešto mnogo bitna.

Ovakav stav malo je čudan, jer je Agrobanka čak treća u nizu finansijskih institucija u kojoj država ima udela, koja je iskazala gubitak i koja novim zaduživanjima budžeta mora da se dokapitalizuje.

NBS: krivo rukovodstvo, ali i akcionari

Akcionari mogu da zatraže preispitivanje odgovornosti članova nekadašnjeg izvršnog i upravnog odbora Agrobanke i da zahtevaju odštetu od njih, budući da su oni imali ključnu ulogu u upravljanju bankom i nadzoru nad svim aspektima njenog poslovanja, saopštila je NBS.

Posebno se mogu preispitivati bonusi i naknade ovih članova u periodu u kojem su generisani gubici koji nisu javno i kroz objektivne izveštaje saopštavani akcionarima, javnosti i regulatornim telima, navode u NBS.

Ivan Džaković, glavni finansijski analitičar Sinteza Invest grupe, kaže da će propast Agrobanke loše uticati na investitore na Beogradskoj berzi, jer će postati sumnjičavi prema izveštajima drugih državnih preduzeća koja su na berzi ili tek treba da izađu na nju. To se, naročito, odnosi na Telekom kao najuspešniju srpsku firmu čije akcije ovih dana izlaze na berzu.

U NBS kažu da akcionari moraju biti svesni da su preuzeli rizike ovlašćujući organe banke da zastupaju njihove interese u upravljanju poslovanjem banke. Problemi u poslovanju i funkcionisanju banke prvenstveno su odraz slabosti ili nemoći postojećih akcionara da uspostave adekvatan sistem internih kontrola, istinitog i objektivnog finansijskog izveštavanja, kao i efikasnost sveobuhvatnog sistema korporativnog upravljanja (podela nadležnosti, linije izveštavanja, nivoi odgovornosti pojedinaca).

Akcionarskim kapitalom se garantuje za gubitke akcionarskog društva, zbog čega se ne mogu izjednačavati zaštita interesa akcionara sa zaštitom interesa štediša, deponenata i drugih poverilaca banke.

NBS je uvođenjem prinudne uprave praktično razrešila članove nekadašnjeg izvršnog i upravnog odbora Agrobanke. Činjenica da je banci oduzeta dozvola za rad podrazumeva da ova lica imaju trajnu zabranu budućeg učešća u izvršnom ili upravnom odboru bilo koje banke u Srbiji. Takođe, neophodno je naglasiti da je NBS blagovremeno obavestila nadležne državne organe o nalazima neposredne kontrole poslovanja banke, navode u NBS.

27.08.2012