Kriza se preliva na Kipar?

Objavljeno: 05.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Kiparske banke su tesno povezane sa grčkim - to je bilo najvažnije obrazloženje agencija za finansijski rejting za smanjivanje kreditnog rejtinga Kipru.

U finansijskoj meki Kipru, politika i bankarstvo takođe idu ruku pod ruku. U osobenosti lokalne politike spada i to što komunistički predsednik Dimitris Kristofijas vlada uz pomoć jedne nacionalističke stranke, pri čemu se konzervativci koji su naglašeno proevropski orijentisani približavaju socijalistima. Posmatrači polaze od toga da će oni tako slediti i zajedničku strategiju na peredsedničkim izborima 2013.

Kipar mora da ostane veliki finansijski centar, ali šta to konkretno znači?

U osnovi, političari su naizgled složni oko toga da vlada treba da uradi svoje domaće zadatke i da Kipar mora da ostane veliki finansijski centar. Ali, šta to konkretno znači, pitanje je koje se različito interpretira. Vladajuća komunistička partija AKEL upozorava da ne treba preterivati sa štednjom, jer bi ona samo ugušila privredu, kao što se to već desilo sa Grčkom. Portparol te stranke Jorgos Lukaidis kaže:

- Glavni problem je kriza banaka a ne loša finansijska politika ili strukturni problemi privrede. Narod je prinuđen da štedi da bi bankama moglo da se pomogne. Pri tome taj put ne može da reši, već samo da pooštri probleme. Kada su u Grškoj počele prve mere štednje, dugovi zemlje su iznosili 115 odsto bruto društvanog proizvoda. Posle dve godine politike štednje oni su narasli na 165 odsto - a to nešto govori.

Strah od Grčkog scenarija

Lukaidisovi argumenti podsećaju na retoriku vođe grčke stranke Siriza, ali levičari na Kipru deluju pragmatičnije od svojih kolega u Atini. Kiparski komunisti su, na primer, zajedno sa drugim strankama sredinom juna glasali za rekapitalizaciju banke „Laiki“ uz pomoć države. Ta banka je do juna morala da dobije finansijsku injekciju od dve milijarde evra kako bi ispunila kriterijume evropskih nadzornih organa. Kiparska vlada nema taj novac. Alternative su glasile: poslati zahtev za pomoć Briselu, tražiti zajam od Rusije ili se „prikačiti“ na drugi paket pomoći Grčkoj. Mnogi misle da bi najbolja pomoć bila intervencija Evropskog fonda za spas evra.

Konzervativne snage se zalažu za što hitniju ratifikaciju evropskog fiskalnog paketa, jer bi tako bio povećan bonitet kiparskih državnih obveznica. Mnogi smatraju da bi guranje problema pod tepih - što vide da se desilo u slučaju Grčke - značilo da će podeliti i sudbinu te zemlje.

27.08.2012