Nije dobro, ali može i gore

Objavljeno: 04.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Ne sporimo da će mere koje predlažemo kao Fiskalni savet, a koje podrazumevaju povećanje PDV-a i zamrzavanje plata i penzija, uticati na pad privredne aktivnosti, ali je alternativa mnogo gora. Ovim rečima Pavle Petrović, predsednik ove nezavisne institucije, opisuje izazov pred kojim se Srbija sada nalazi.

– Videli smo u prvih nekoliko meseci šta se događa kad država troši više nego što je planirano – kaže Petrović.

U prva četiri meseca minus u državnoj kasi bio je veći od 80 milijardi dinara, iako je bilo planirano da se u prvom tromesečju ne potroši više od 26 milijardi dinara. Paralelno sa minusom u kasi, porastao je i spoljnotrgovinski deficit, podseća Petrović. Samo u prvih nekoliko meseci jaz između uvoza i izvoza bio je 1,65 milijardi evra. I kada je o platnom bilansu, tekućem računu naše ekonomije reč, Srbija je takođe u minusu. Iz zemlje je za 828 miliona više novca izašlo nego što je ušlo. U prvih nekoliko meseci iz zemlje je izašlo 375 miliona investicija. Taj jaz mora nekako da se pokrije.

– I kao rezultat svega toga imamo kurs i došli smo u situaciju da centralna banka uprkos intervencijama ne može da zadrži dalji pad dinara – kaže Petrović.

Ukoliko se ništa ne preduzme, kurs će nastaviti dalje da kliza, a minus u budžetu može da dostigne i više od 200 milijardi dinara. Planirano je da on ne bude veći od 152 milijarde dinara. Taj jaz moraće da se pokrije dodatnim zaduživanjem, a Srbija je već prešla zakonski nivo zaduženosti, podseća naš sagovornik. Pitanje je kako će na to da reaguje međunarodno tržište, odnosno naši kreditori, dodaje.

– Ukoliko niko ne bude želeo da nam pozajmi novac, suočićemo se sa činjenicom da neće biti para za isplatu plata i penzija – upozorava Petrović i dodaje da nas u tom slučaju čeka i hiperinflacija i monetarni haos.

Kaže i to da Fiskalni savet nije predložio uštedu sredstava na kapitalnim izdacima, već isključivo na tekućoj potrošnji. Taj novac, u iznosu od oko 140 milijardi dinara, trebalo bi iskoristiti za ulaganja u infrastrukturu i kapitalne projekte. To će, prema njihovoj oceni, ublažiti pad privredne aktivnosti. Naš sagovornik dodaje i to da su mere koje su druge zemlje primenjivale tokom krize bile mnogo bolnije. U Srbiji su, podsećanja radi, plate bile zamrznute bezmalo dve godine, ali porez na dodatu vrednost nije povećavan, iako je bivša ministarka finansija Diana Dragutinović na tome insistirala. Paralelno sa opterećenjem potrošnje ona je pre nekoliko godina predlagala i rasterećenje rada i kapitala, što je trebalo da doprinese povećanju ekonomskog rasta. Međutim, njenom predlogu tada se najoštrije suprotstavljao Mlađan Dinkić, bivši ministar ekonomije. Poreska reforma koja je tada gurnuta pod tepih sada je najvećim delom „vaskrsla” u predlogu mera Fiskalnog saveta.

Šta se u međuvremenu dešavalo u regionu i u Evropi? Prema podacima Evrostata, zvanične statistike EU, prosečna stopa PDV-a na Starom kontinentu iznosi 21 odsto.

Nemačka je, na primer, PDV povećala sa 16 na 19 odsto. Mađarska sa 25 na 27 procenata. Među zemljama koje su povećavale ovaj namet jesu i Hrvatska, Grčka, Estonija, Španija, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Finska i Velika Britanija. Ima i zemljama koje su krizu prebrodile bez povećanja ovog nameta. Među njima su, osim Srbije i Belgija, Bugarska, Danska, Francuska, Luksemburg, Austrija i Švedska.

Mnoge zemlje su posezale i za smanjenjem plata i penzija. Među njima je i susedna Rumunija. Čini se da je najdrastičnija u tome bila Letonija u kojoj su plate zaposlenima u javnom sektoru 2009. godine smanjene za čak 20 odsto. U susednoj Sloveniji ove godine će zarade u državnoj administraciji biti manje za oko sedam odsto.