Slaba prodaja dinarskih obveznica

Objavljeno: 01.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Investitori nemaju poverenja u vrednost domaće valute na duži rok pa se radije opredeljuje za hartije od vrednosti sa deviznim znakom

Država ne može da proda dinarske obveznice tako da je srpski državni budžet već postao kolateralna šteta pada vrednosti dinara. Investitori nemaju poverenja da dinar na duži rok može ostati stabilan i to su jasno pokazali na aukcijama državnih zapisa poslednjih dana. Uprkos kamati od 15 odsto na godišnjem nivou na aukciji petogodišnjih dinarskih obveznica prodato je samo 17,33 odsto emisije, a kamata od 13,99 odsto nije bila dovoljno privlačna da se proda više od 22,31 procenta dvogodišnjih dinarskih obveznica srpskog trezora.

Međutim, ministarstvo finansija bilo je izrazito uspešno u prodaji obveznica nominiranih u evrima pa je tako prikupljeno 100 miliona evra ili svih 100 odsto emisije osamnaestomesečnih državnih papira. U slučaju ovih hartija od vrednosti kamata je bila 6,19 odsto.

Bankari, a oni su kupci državnih vrednosnih papira su jasni: u uslovima klizanja kursa dinara i povećane neizvesnosti „apetit” kupaca za investiranje u dinarske hartije sa dužim rokom dospeća – pada.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da se sada ponavlja situacija polovinom 2010. godine kada je dinar takođe drastičnije gubio na vrednosti.

– Investitore ne privlači toliko visoka kamata koliko prinos u evrima, odnosno koliko će oni evra dobiti kada pretvore dinare u tu valutu. Ovih dana valutni rizik prevazilazi prinos koji kamatom nudi Trezor – kaže Nikolić pojašnjavajući da poremećaj vrednosti dinara traje već mesecima i da je uslovljen prekidom aranžmana s MMF-om, zaustavljanjem „Ju-Es stila” i odlaskom Amerikanaca, kao i uticajem grčke krize na evrozonu.

Po njemu, investitori smatraju da se na kratak rok naše prilike ne mogu promeniti i ne vide skorašnju stabilizaciju valute.

– Država sada ima problem kako da nadomesti deficit. To je sada isključivo činila emisijom obveznica i trošenjem depozita države, a pod tim podrazumevam trošenje one milijarde dolara koju je dobila prošlog septembra emitovanjem obveznica na međunarodnom tržištu. Sada se nameće ozbiljan problem kako pokriti deficit koji je sve veći – pita Nikolić.

On postavlja pitanje i za koje namene se država zadužuje. Za plate u javnom sektoru i penzije, dok ostalo stanovništvo ima mnogo manje prihode. Njihova povećanja, a statistika je pokazala da je bilo čak i realnog rasta zarada u javnom sektoru, idu na uvoz, što stvara pritisak na kurs, što nas sve vraća na početak priče o uzrocima pada dinara i nemogućnosti države da proda svoje dužničke papire.

Da država ne može tako lako da nastavi s zaduživanjem izrekao je juče i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, po kome nam preti scenario da investitori neće više kupovati naše dužničke papire, već će dospelu glavnicu i kamatu pretvarati u evre i iznositi iz zemlje. Zbog velikog javnog duga investitori će se pitati da li on može da se otplaćuje, a kao meru opreza tražiće sve veću kamatu na dužničke hartije. Sve to može da dovede od toga da novac na ovakav način više ne možemo da prikupimo, što vodi tome da para za isplatu plata u javnom sektoru i penzija neće biti.