PIO fond se setio da ima imovinu

Objavljeno: 01.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92, Novosti

Penzijski fond planira da od države traži nazad svoj novac od akcija, spreman i da tuži. Traži se raskid loših privatizacija i upravljanje akcijama u 351 firmi.

Privatizacija bi u stotinama već prodatih preduzeća u Srbiji mogla da završi na sudu jer, kako Novosti saznaju, Penzijski fond namerava da presavije tabak i tuži sve nove vlasnike koji su nezakonito raspolagali akcijama radnika i penzionera.

Kako objašnjavaju u Upravnom odboru ove kuće, prilikom transformacije iz državnog u privatno vlasništvo, rasprodate su i akcije Fonda PIO, iako niko iz ove institucije toj trgovini nije dao zeleno svetlo.

Nedomaćinski odnos države prema imovini Fonda počeo je još 1997. godine donošenjem Zakona o svojinskoj transformaciji, a "zakucan" je Zakonom o privatizaciji 2001. Njima je propisano da akcijama Penzijskog Fonda PIO raspolaže država, iako je istovremeno Fondu PIO priznala vlasnički odnos. Uz to Penzijski fond nije imao pravo da knjiži svoju imovinu, već je "kapital" vodio u posebim "vanbilansnim evidencijama".

- Samo od 1992. do 2002. evidencija Fonda je sadržavala 525 preduzeća koja su ušla u proces svojinske transformacije, ali je ovaj spisak neprestano brisan i dorađivan - navode u Radnoj grupi za restrukturiranje Fonda.

U međuvremenu je svim vrednosnim hartijama Fonda PIO upravljao Akcijski fond (do 2010. kada je prestao da postoji), a potom Agencija za privatizaciju. Obe su institucije samo prodavale hartije od vrednosti, ali o tome nisu valjano obaveštavale (jedinog) pravog vlasnika.

Novac dobijen od prodaje je prebacivan na račun Fonda, s tim što Fond, iako vlasnik hartija od vrednosti, nije mogao da utiče na ponuđenu cenu, ni na prodaju uopšte, ali je s druge strane, uredno plaćao porez na promet na svaku prodatu akciju i to zajedno sa provizijama brokerskih kuća.

Ove nelogičnosti, primećuju u UO Fonda PIO, traju već godinama unazad i dodaju da je Srbija jedina tranziciona država u kojoj je na ovaj način rešeno pitanje upravljanja akcijama.

Zbog neustavnih i nezakonitih odluka koje mu je nametala država, Fond svake godine beleži višemilionske gubitke u svojoj kasi, smatraju i članovi UO iz "redova poslodavaca" i dodaju da Penzijski fond Srbije poseduje akcije u stotinama preduzeća širom Srbije, ali ne i pravo da njima raspolaže.

Tako je samo prema spisku koji je potpisala Dragana Kalinović, direktorka Fonda PIO, u periodu od 1972. do 1990. višak od doprinosa ulagan u 351 preduzeće i to ne samo u objekte, održavanje i opremu već i zaštitu zaposlenih.

Na tom se, još nezavršenom spisku, u koji su i Novosti imale uvid, nalaze hemijska industrija "Zorka" iz Šapca, Tekstilni kombinat "Raška" iz Novog Pazara, cementara "Novi Popovac", "Tigar" i "Prvi maj" iz Pirota, "Rudo" iz Niša, Srpska fabrika stakla "Paraćin", "Vino Župa" iz Aleksandrovca, Duvanska industrija Niš, "Bambi" iz Požarevca, "Takovo" iz Gornjeg Milanovca, "Strela" Valjevo...

A i tamo gde se činilo da je posao već završen, još nije stavljena tačka.

- Postavlja se pitanje i sudbine kapitala Fonda u još najmanje 600 prodatih firmi kod kojih je privatizacija već poništena jer njim, potpuno nelogično, upravlja Agencija za privatizaciju. Pritom se potpuno zanemaruje činjenica da se raskidom privatizacije stvari vraćaju na staro, a samim tim se i Fondu mora vratiti imovina - kaže se u izveštaju Radne grupe za restrukturiranje koji je potpisao Valerijan Kadijević, savetnik direktora Fonda.

Zakonom je predviđeno da Fond PIO otvori posebni uplatni račun na koji bi mu stizale pare od prodaje domaćih akcija, dividendi i drugog kapitala. Ipak, sve uplate i danas teku paralelno na dva računa - na odgovarajući uplatni i na redovni račun Fonda PIO jer državne službe ne kontrolišu ovakve vrste uplata - kažu u Radnoj grupi za restrukturiranje Fonda.

Penzijski Fond PIO, osim prava na akcije iz "običnih" preduzeća traži i upravljačke nadležnosti nad delom svojine u javnim preduzećima. Zato će pravni tim Fonda pokrenuti inicijativu da se akcije ove kuće izuzmu iz Zakona o besplatnim akcijama na koje građani imaju pravo prilikom privatizacije javnih preduzeća. Svoju odluku pravnici argumentuju time da "država nema prava da deli ono što nije njeno".

27.08.2012