Odbrana penzionera ili skupa demagogija

Objavljeno: 01.06.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Lider PUPS-a Jovan Krkobabić izjavio je da je neprihvatljiv predlog Fiskalnog saveta da se zbog lošeg stanja u javnim finansijama zamrznu penzije.

- Zamrzavanje penzija ne dolazi u obzir, a još manje njihovo smanjenje”, rekao je Krkobabić u Domu narodne skupštine.

On je naveo da je prosečna penzija u Srbiji nešto veća od 22.000 dinara, tako da bi se zamrzavanjem penzionerskih primanja „stvorio socijalni genocid jer bi ljudi umirali od gladi, što niko odgovoran neće da uradi.

- Ja kao Jovan Krakobabić i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) nikada neću dozvoliti da se takav proces u ovoj zemlji otvori, a s tim je saglasna i međunaradna zajednica - istakao je Krkobabić. On je dodao da je nivo penzija u Srbiji „ispod granice izdržljivosti”.

Fiskalni savet, koji je juče upozorio da Srbiji preti kriza javnog duga, prema oceni Krkobabića trebalo bi da detaljnije proceni kakve bi posledice izazvalo zamrzavanje penzije.

- Kad bi se to sagledalo videlo bi se da je nemoguće zamrzavanje ili smanjenje penzija - ocenio je Krkobabić.

Novac za popunjavanje budžetskog deficita, kako je rekao, moguće je naći i bez uskraćivanja penzionerskih prava, ali nije želeo da precizira na koji način je moguće smanjiti rashode, odnosno povećati prihode države.

Krakobabić je podsetio da su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda u poslednjim razgovorima sa Vladom Srbije bili saglasni da penzije ne treba umanjivati i da je starosna granica za penzionisanje pomerena do mere do koje je to bilo moguće.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naglasio je prekjuče , da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede oštre mere za smanjivanje budžetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vraćanje javnog duga u prihvatljive okvire. U slučaju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti „eksplozija” javnog duga i budžetskog deficita, što podrazumeva „eksploziju” inflacije i kursa dinara, masovna otpuštanja, pad plata i penzija, upozorili su članovi Fiskalnog saveta. Kratkoročne mere podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda, rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je pojasnio da ako se uporede sredstva koja se u Srbiji izdvajaju za penzije sa ostalim evropskim državama, vidi se da je, posle Italije, naša zemlja negativni evropski rekorder sa 14 odsto BDP-a koji se izdvaja za isplatu penzija, rekao je Altiparmakov . Prema njegovim rečima, naročito zabrinjavajuće i problematično je kad se stanje u Srbija uporedi sa sličnim tranzicionim evropskim državama koje u proseku za penzije izdvajaju svega 8,4 odsto BDP-a.

Sve u svemu jasno je da ekonomija ima jedna merila a politika druga,a da li je na delu odbrana penzionera ili skupa demagogija vrlo brzo ćemo videti kada računi za penzije dođu na naplatu. Kakvi su računa jasno je ako se zna da je na kraju 2011. godine Fond PIO je imao 1.638.645 penzionera, kojima je isplaćeno 493,7 milijardi dinara. Ključni problem je u tome što je samo 265,6 milijardi obezbeđeno iz izvornih prihoda, a ostali deo, 47,1 odsto, činile su dotacije države. Tačnije do su pare koje se moraju obezbediti iz budžeta. A to nije malo i iznosi oko 2,5 milijardi evra godišnje. Poređenja radi treba podsetiti i da agrarni budžet, oko koga su se lomila koplja i paori blokirali drumove , iznosi svega 22 milijarde dinara.

Takođe, nemali broj ekonomista tvrdi da povećanje penzija od 10 posto, koje je pre četiri gopdine bilo „uslov” PUPS-a za ulazak u vladu , nije pomoglo penzionerima, ali je pogoršalo ekonomsku krizu koja se sručila na Srbiju. E. Dn.

Kakve reforme su potrebne?

Fiskalni savet uz zamrzavanje penzija predlaže i dve dodatne strukturne mere - to su uvođenje „faktora aktuarske pravičnosti” i povećanje starosnog doba za odlazak u penziju za žene. Altiparmakov je ukazao da sadašnji penzijski sistem Srbije „jako dobro uzima u obzir doprinose koje osiguranici uplaćuju tokom radnog staža, prilikom utvrđivanja visine penzije, međutim, kompletno ignoriše očekivani broj godina tokom kojih će osiguranici primati penzije”.

Kada imate osiguranika koji ima pun radni staž od 40 godina, velika je razlika da li će se taj penzioner penzionisati sa 60, 65 ili 70 godina i neophodno je da visina penzija odslikava očekivani broj godina tokom kojih će ta penzija biti primana, dodao je Altiparmakov. Prema njegovom mišljenju, rešenje za taj problem je jednostavno, sve razvijene zemlje su ga već primenile, i ono podrazumeva da se za svaku godinu prevremenog penzionisanja pre redovne starosne dobi penzija smanjuje za šest odsto, odnosno za svaku godinu penzionisanja nakon redovne starosne dobi povećava za šest odsto. Druga predložena strukturna mera je delimično povećanje starosne dobi za penzionisanje žena, na 63 godine, rekao je Altiparmakov.

27.08.2012