Nova banka, stari problemi

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Danas

Koliko je dugo skrivano stanje u Agrobanci, toliko se brzo poteglo za rešenjem za njeno izbavljenje, kada je svojim gubicima pokvarila sliku rezultata rada celog bankarskog sektora u 2011. godini.

Pokazalo se, ali sa kašnjenjem od jedne decenije, da je ta banka trebalo da doživi sudbinu velike četvorke s početka 2000-ih. Njen tadašnji odlazak sa scene, u paketu sa ostalima, bio bi zanemarljiv. Njen današnji gubitak, a verovatno još više budući gubici, ozbiljno kvare sliku rekonstruisanog bankarskog sektora.

Rešenje problema je nađeno u scenariju da se „zdravo tkivo“ banke preseli u „Novu Agrobanku“ uz dokapitalizaciju države od 90 miliona evra, a preostali deo pusti niz vodu tj. na teret poreskih obveznika. Već viđeno i sprovedeno u slučaju Ljubljanske i Mariborske banke. Ali te banke su bile okosnica bankarskog sektora Slovenije. Razmatrano je to i u slučaju naše već pomenute četvorke, što se pokazalo neizvodljivo zbog nedostatka silnih milijardi dolara da bi operacija uspela. To što sada ima tih 90 miliona evra ne znači da ih Agrobanka zaslužuje. Osim u slučaju da je to scenario koji najmanje košta poreske obveznike. Da li je tako, o tome nas još niko nije obavestio. Neka mi ne zamere kolege, ali bih strašno voleo da vidim računicu na osnovu koje se ušlo u ovu transakciju, ko stoji iza toga i koje su garancije da su ovim formalnim proglašenjem nove banke stvoreni preduslovi za njeno uspešno poslovanje u narednom periodu. Ne bih da detaljišem o žrtvi koju će podneti poreski obveznici.

Smatram da je racionalnije bilo to „zdravo tkivo“ preseliti u jednu od postojećih uspešnih banaka, koje to zaslužuju svojim dosadašnjim poslovanjem. Interesenata bi sigurno bilo više, a ako se zaista radi o atraktivnim plasmanima i njihovim izvorima, ne samo da ne bi bilo potrebe za trošak države za dokapitalizaciju, nego bi država na tome mogla nešto i da zaradi. Mogao je to da bude dobar primer ukrupnjavanja bankarskog sektora, kao i povećanje stepena njegove sigurnosti. Doduše, sa radikalnim rezovima i žrtvama, ali to je bankarski sektor već okusio i uspešno prevazišao. Ostaje drugima da se na to priviknu, a državi da se odvaži da sa odlaganja problema pređe na njihovo rešavanje, po mogućstvu bez daljeg produbljivanja rupe u budžetu.

Nije na odmet podsetiti da gubitke u bankarstvu uvek prate dobitnici na drugoj strani. U prošlosti je Agrobanka ostala upamćena po dobitnicima „Zelenog plana“. Sve upućuje na to da se vremenom lista dobitnika smanjila. Možda je to razlog da banka nastavi sa radom. Plašim se samo da to država šalje ohrabrujuću poruku bankarima za buduće gubitke u bankarstvu.

27.08.2012