Hrvatska u dubokoj recesiji

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Business

Hrvatska je trenutno u vrlo dubokoj recesiji, međutim ulazak u Evropsku uniju (EU) znatno će joj povećati mogućnosti za primanje finansijske potpore i privlačenje investicija, a pravilno i brzo korištenje tih resursa može biti ključ za oporavak hrvatske ekonomije, ocenio je danas direktor Svetske banke za centralnu Evropu i baltičke zemlje Peter Harrold.

Pritom se pozvao na primere Bugarske i Rumunije koje su proteklih godina imale puno problema sa povlačenjem sredstava iz EU fondova. Njihove Vlade zatražile su našu pomoć i to im se isplatilo kroz bolje korištenje tih sredstava - ovim zemljama se prognozira rast BDP-a od 1,4 do 1,5 odsto, a polovina tog rasta duguju boljem korištenju EU fondova, kazao je Harrold.

- To nije trivijalna, već vrlo važna stvar u vremenima kada državna potrošnja ili izvoz ne mogu biti izvor rasta, pa sredstva iz EU fondova mogu Hrvatskoj biti važan izvor oporavka - ističe Harrold.

U Svetskoj banci malo su iznenađeni dubinom pada hrvatske industrijske proizvodnje, koja je u prvom kvartalu pala za 9,4 odsto, ali nisu iznenađeni samim padom.

Za to postoje tri razloga, kaže Harrold - prvi je najteža zima i najgore vreme koje smo imali u Jugoistočnoj Evropi u dugom razdoblju, drugi je kriza u EU koja je znatno smanjila potražnju, a treći su specifični hrvatski problemi vezani za tranziciju vlasti nakon izbora.
Naime, veliki deo hrvatske ekonomije vezan je uz državu, a u vremenu prenosa vlasti i početka funkcioniranja nove Vlade usporeno je puno ekonomskih aktivnosti. Neko vreme nije bilo nikoga u Vladi da potpiše čekove, slikovit je bio Harrold, što je usporilo sve aktivnosti na dva - tri meseca.

U normalnim okolnostima sledeći kvartal trebao bi doneti oporavak ekonomije, jer ovoliki pad na početku godine ne znači da će loše razdoblje trajati celu godinu, no slabija potražnja u EU će se nastaviti i sledećih meseci, upozorava Harrold.

Predstavnik Svetske banke izbegao je da oceni dosadašnju Vladinu politiku rekavši kako su Vladine namere očito dobre jer želi da smanji deficit i preusmeri potrošnju, podstakne rast i zapošljavanje, te pokrene investiranje.

- Ipak, u procesima reforme i prilagođavanja fiskalnog deficita događaju se i neugodne stvari - razne vrste troškova se režu, kao i neke povlastice, porezi se moraju prilagoditi potrebama i pogođeni su interesi. Vrlo je važno da to Vlada napravi što pre, na početku svoga mandata, kaže Harrold.

Nadamo se da ćemo od Vlade do kraja godine videti odlučnu akciju i na drugim područjima kao što su strukturne reforme, uvođenje fleksibilnosti na tržište rada ili promene u poreznom sastavu koje će porezno opterećenje s rada prebaciti na imovinu, ističe predstavnik Svetske banke.

27.08.2012