Banke vole privrednike i kada duguju

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

Iako privreda kasni sa otplatom svakog četvrtog kredita, bankama su preduzeća i preduzetnici i dalje najbolji i najpoželjniji klijenti.

Iako bankarska statistika pokazuje da svaki četvrti kredit privreda vraća s teškoćama, bankari ipak od ovih klijenata ne odustaju. Posao im je, jednostavno, da prodaju i zbog toga jasno stavljaju do znanja da su im i mali i veliki privrednici poželjni zajmoprimci.

Tako je Unikredit banka saopštila da je, uprkos krizi, korporativni sektor i dalje među najatraktivnijim poslovnim segmentima, s obzirom na to da je nivo njegove zaduženosti daleko ispod proseka u zapadnoj Evropi, a Sosijete ženeral banka je za preduzetnike obezbedila specijalni paket s nižom kamatom.

Otkud takvo jasno opredeljenje kada podaci Narodne banke Srbije s kraja marta pokazuju da je 22,1 odsto kredita privredi u docnji, što je, istina bolje nego prošle godine, kada je kašnjenje iznosilo čak 24,6 odsto odobrenih iznosa. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, docnja pravnih lica meri se s 14,8, a preduzetnika s 11,5 odsto.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da takozvani loši krediti zaista beleže izvestan rast, ali se i dalje u ovoj banci kreće u prihvatljivim okvirima.

– Naravno, banke neće zbog togaprestati sa kreditiranjem. Verujem da će novca za kvalitetne projekte biti u svakom trenutku, kako za privredu, tako i za građane. Što se tiče malog biznisa, mi u Sosijete ženeral banci smatramo da u njemu leži veliki potencijal i spremni smo da finansiramo preduzetnike i male firme, kako bi pomogli njihovom poslovanju i omogućili im da investirajuu svoj razvoj. Naravno, prilikom razmatranja zahteva klijenata vodimo se principima svoje politike rizika i poslovne politike uopšte i kredite odobravamo ne na bazi kolaterala već realnih prihodaklijenta.Smatram da je takav pristup dobar i za banku i za same klijente, a nedavnim snižavanjem kamatnih stopa za zajmove ovom segmentu želeli smo da im izađemo u susret i zajmove učinimo dostupnijim – kaže Rebić.

Njihova ponuda za preduzetnike i mala preduzeća odnosi se na one sa godišnjim prihodom do pola miliona evra. Na raspolaganju su im dinarski krediti sa rokom otplate do 24 meseca, namenjeni nabavci obrtnih sredstava, koji im omogućavaju da se zaduže bez straha od valutnog rizika. Banka je snizila i kamate na dugoročne investicione kredite, kao i na dozvoljeno prekoračenje po računima pravnih lica i preduzetnika. U ponudi su i prateći proizvodi i usluge, kao što su garancije i akreditivi, faktoring kao rešenje za naplatu potraživanja, POS terminali, usluge elektronskog bankarstva, biznis platne kartice, kao i posebni paketi usluga za ovaj segment tržišta.

U Unikredit banci kažu da je korporativni sektor i dalje među najatraktivnijim poslovnim segmentima, s obzirom na to da je nivo njegove zaduženosti daleko ispod proseka u zapadnoj Evropi, a da ogroman neiskorišćeni potencijal postoji u oblasti prekograničnog poslovanja (kros-border biznisa). U ekonomskoj i monetarnoj uniji korporativno kreditiranje čini oko 50 odsto regionalnog bruto domaćeg proizvoda, dok je u Turskoj i Srbijitaj pokazatelj 32procenta, Rusiji 28, a u Češkoj Republici 21 odsto.

Da Biljana Jovanović, direktor i vlasnik modne kuće „Luna” iz Požarevca, da radi u banci isto bi se ponašala i svoje poslovne aktivnosti usmerila bi upravo ka malim i srednjim preduzećima. Jer, veoma veliki broj takvih firmi do novca za investicije ne dolazi kod banaka, već pozajmljuje od rođaka, prijatelje poznanika, pa tu postoji prostor za kreditni rast.

– Ta preduzeća su takođe najžilaviji segment privrede. Ona imaju najbrži i najzdraviji rast. Ako, kao bankar, na vreme prepoznate dobrog klijenta u malom preduzeću kasnije ćete imati partnera u kog vredi ulagati. Njihovi vlasnici su direktno uključeni i životno vezani za svoje firme. Bez obzira na to što mnogi od njih kasne sa vraćanjem zajmova bankama, ti problemi nisu tako veliki za banke kao kada novac pozajme velikom sistemu koji kasni s otplatom kredita. Mala firma ima i manje probleme – ocenjuje naša sagovornica.

Sa druge strane, Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da bankari greše kada u realnom sektoru vide potencijal.

– Mnogo malih i srednjih preduzeća izgubilo je kreditni rejting tokom ove krize. Oni više nisu kreditno sposobni. Zbog toga, prema nekim istraživanjima, tek jedan odsto malih i srednjih preduzeća do novca dođe na bankarskom tržištu – objašnjava Knežević.

On dodaje da je prosečna kamatna stopa po kojoj mala preduzeća mogu da pozajme novac 15 odsto, što je više nego skupo. „Prema tome, možda mi za njih jesmo poželjni klijenti, ali oni za nas nisu”, kaže Knežević i u šali dodaje da osećanja nisu obostrana.

– Bez sumnje, država je najbolji klijent za bankare bila tokom ove krize, a tako će i ostati. Zbog kursa koji raste, sve veći broj privrednika biće u problemu da vrati kredite i kasniće sa otplatom – prognozira Knežević.

27.08.2012