Nemci kao evropski Kinezi?

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica

Unutar evrozone postoji velika neravnoteža, koja bi mogla da dovede do eksplozije. Nemačka valuta je podcenjena dok su valute zemalja južne i jugoistočne Europe precenjene.

Kad se govori o ekonomskoj neravnoteži ili debalansu, često se misli na simbiozu SAD-a i Kine. Azijati prodaju Amerikancima ogromne količine robe. Zarađenim novcem kupuju američke obveznice i na taj način plaćaju američke dugove. U neku ruku Nemci su evropski Kinezi. 2011. Nemačka je ostvarila suficit u visini od 136 milijardi evra, što znači da je više izvozila nego uvozila. Pola robe prodato je evrozoni, pre svega tzv. PIIGS-državama (Portugal, Italija, Irska, Grčka, Španjolska) i Francuskoj.

Neki u ovakvoj neravnoteži vide uzrok za dužničku krizu. Rolf Langhammer, potpredsednik Instituta za svetsku ekonomiju u Kielu (IfW) ne misli tako.

- Neravnoteža odnosno debalans je refleks odnosno posledica veoma različitih ekonomija i razlika u konkurentnosti. Svedoci smo toga da je vrednost valute mediteranskih zemalja u evrozoni precenjena, iako bi realno ona morala da bude puno niža.

To znači i da su plate u mediteranskim zemljama jako narasle. To je posledica ekonomskog razvoja, kojem su pogodovale niske kamate. Jürgen Matthes iz Instituta za nemačku privredu u Kölnu smatra da su pre utemeljenja monetarne unije kamate bile visoke, jer se strahovalo da bi u evrozoni moglo da dođe do obezvređivanja evra.

- Pre nego što je evro uvođen došlo je do devalvacije u Italiji, Portugalu, Grčkoj ili Španjolskoj. To je za investitore značilo velike gubitke na novčana ulaganja. No, taj raj rizik bio je već uračunat u kamate- dodaje Matthes.

Ulaskom u zajedničku monetarnu uniju ovaj rizik je otpao. Kamate su u zemljama na periferiji evrozone rapidno smanjene. Rolf Langhammer, potpredsednik Instituta za svjetsko ekonomstvo u Kielu (IfW) kaže kako je "vjenčana premija", u mnogim zemljama popijena i pojedena a nije uložena u vidu investicija ili se investicije nisu isplatile.

- Tako je došlo do krize sa naduvanim cenama nekretnina, koja je teško pogodila Španiju. Istovremeno je Nemačka 2010. reorganizovala svoj socijalni sistem i tržište rada. Sindikati su bili suzdržani sa zahtevima za povećanjem plata. To je, po rečima profesora ekonomije iz Tübingena dovelo do toga "da mi unutar evrozone imamo zemlje, čija je valuta obezvređena, kao što je slučaj sa Nemačkom i zemlje čija je valuta precenjena, kao što je slučaj sa Grčkom ili Španijom.

Zbog trajnog suficita, Nemačkoj se može dogoditi da "ima potraživanja koja više ne vrede"

Nemačka profitira od ovih prednosti i razlike u evrozoni postaju sve vidljivije. Drugim rečima, evro kao zajednička evropska valuta, nije u stanju ukinuti razlike u okviru monetarne unije, štaviše on doprinosi snažnijoj neravnoteži u okviru evrozone. Pre uvođenja evra Grčka, Italija a ponekad i Francuska mogle su posegnuli za proverenim sredstvom - devalvacijom sopstvene valute, koja je njihovu robu činila jeftinijom a time i atraktivnijom. To je unaprjeđivalo izvoz i uklanjalo razlike i neravnotežu, smatra Rolf Langhammer. Evro je zapravo ovim zemljama oduzeo mogućnost da promjenom kursa reagiraju na debalans.

Interne mere obezvređivanja

To znači da ove zemlje sada moraju provesti tzv. "interno obezvređivanje" , što znači da one moraju smanjiti plate. Iako su u Grčkoj proteklih godina plaće drastično smanjivane, nova studija koju je izradio Goldman Sachs predviđa da plaće treba smanjiti za još 30 posto, u Portugalu za 35 posto, Španjolskoj i Francuskoj za 20 posto, kako bi se, koliko toliko, pokušalo biti konkurentan poput Nemačke. Paralelno se mora raditi i na strukturnim reformama, koje su podjednako neugodne kao smanjenje plata a donose plodove tek za nekoliko godina. One su povezane s ukidanjem privilegija i mogu također rezultirati gubitkom radnih mesta.

Sad se povećava i pritisak na uzornu Nemačku da pruži svoj doprinos kako bi došlo do uravnotežavanja u evrozoni i kako bi evrozona bila manje podložna krizama. To je delimično učinjeno povećanjem plata radnicima u Nemačkoj. Drugi vid doprinosa stabilnosti evrozone bilo bi povećanje inflacije u Nemačkoj. Veća inflacija poskupila bi nemačke proizvode i učinila ih manje konkurentnim.

Već četiri godine Evropska centralna banka izjednačava debalans unutar evrozone na taj način što ubrizgava odnosno usmerava privatni kapital zemljama jugoistočne Europe. Kupuje obveznice prezaduženih država i snabdeva banke zemalja evropskog jugoistoka novcem, osiguravajući im likvidnost. Da to ne može funkcionirati na dulje staze, vidi se na primeru kinesko-američke simbioze. Dok Kinezi i dalje marljivo izvoze u SAD, prisiljeni su gledati kako se njihove dolarske rezerve tope fleksibilnom politikom koju vodi Američka federalna banka. Nemcima preti ista sudbina, smatra Rolf Langhammer i zaključuje:

- Onaj ko ima trajni suficit, mora prihvatiti rizik, da ima potraživanja, odnosno vrednosne papire, koji u najgorem slučaju, više ne vrede.

27.08.2012