NBS je učinila sve u slučaju Agrobanke. Da li je to i dovoljno?

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

„Politika” je juče objavila reagovanje Narodne banke Srbije na naš tekst pod naslovom „Šta je čekala Narodna banka Srbije” povodom uvođenja prinudne uprave u Agrobanku. I da stvar bude još čudnija NBS ne demantuje pisanje lista, već polemiše sa anonimnim „stručnjakom za bankarstvo i finansijska tržišta”, našim izvorom, jer je čovek upitao „šta je (tim povodom) radila Narodna banka u čijoj je nadležnosti supervizija banaka”. Naravno da je NBS u svom reagovanju tvrdila da je uradila sve što je trebalo i moglo po zakonu. I?

Agrobanka je pre neki danostala bez dozvole za rad. Otvorena je nova. Treba li jači demanti svega onog što je NBS, navodno, učinila, ali eto – i pored sveg truda banka je zatvorena. Da li je to „uspeh” procedura NBS i svega onog što je do tog epiloga učinjeno? Zaključak neka izvlače čitaoci, a i akcionari bivše Agrobanke.

Uz sve to nigde se u „Politikinom” tekstu ne tvrdi da je NBS, kao nadležna institucija supervizije, trebalo da bude involvirana u upravljanje bankom, niti u svakodnevne poslove banaka, uključujući i odobravanje kredita, njihove otplate i knjiženja. To jeste odgovornost rukovodstva banke, kako to i tvrde u NBS.

Međutim, to što su banke prema relevantnim propisima dužne da vode poslovne knjige i sačinjavaju finansijske i druge propisane izveštaje u skladu sa zakonom i važećim standardima, koji treba da odražavaju njeno objektivno i istinito stanje, kako je navela NBS, ne oslobađa centralnu monetarnu instituciju od svog dela odgovornosti, a to je kontrola nad radom banaka.

Ta odgovornost izričito je navedena u Zakonu o NBS gde se kaže da „utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema. Takođe, izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke”.

Da je stabilnost finansijskog sistema u slučaju Agrobanke ugrožena potvrdila je i sama država Srbija koja je navela da je morala da emituje čak 85 miliona evra dugoročnih državnih hartija od vrednosti kako bi spasila Agrobanku, odnosno kako bi to postao kapital nove Agrobanke.

Gubitak od 290 miliona evra, koji je Agrobanka napravila, nije nastao preko noći. Zar taj detalj ne govori dovoljno da je bilo osnova za češću i detaljniju kontrolu NBS?

Agrobanka je slabosti u svom poslovanju očigledno imala i pre nego što je talas ekonomske krize zahvatio Srbiju. NBS i u saopštenju navodi da su privremene mere u Agrobanci bile uvedene i 2007. godine. Zar se nije moglo očekivati da NBS, upravo zbog očuvanja finansijske stabilnosti u vreme velike krize, češće neposredno kontroliše upravo rad Agrobanke koja se i ranije pokazala kao slaba karika u finansijskom sistemu. Ta kontrola je naročito trebalo da bude usmerena na kvalitet procene kreditnih rizika i instrumenata obezbeđenja, kao i na to da li je banka na adekvatan način obračunavala i izdvajala rezerve za procenjene gubitke, što je NBS na kraju i sama navela kao razlog koji je izazvao gašenje banke.

Zašto je Narodna banka odgovorna u slučaju lošeg poslovanja Agrobanke? Zato što drugog kontrolora nema. U našem finansijskom sistemu centralna monetarna institucija imenovana je za kontrolora i nad njom nema većeg sudije, jer kontrola rada banaka nije, kao u nekim drugim zemljama, poverena nekim drugim državnim telima.

Nema sumnje da u slučaju sunovrata Agrobanke odgovornost snose rukovodstvo i revizorska kuća za svoje izveštaje. Ali, zar Narodna banka misli da niko nema pravo da postavi pitanje njene odgovornosti? Ima. Još kako, jer je banka nad bankama, a u slučaju Agrobanke, pokazala, najblaže rečeno, nedovoljnu budnost. O preventivi je sada izlišno govoriti, jer je banka ugašena, a šta će biti s novom – to ćemo tek s pažnjom pratiti.