Agrobanka - a gde su tu akcionari?

Objavljeno: 30.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti, Politika, B92

Oduzimanje dozvole za rad, sada već staroj Agrobanci, još je jedan udarac za tržište kapitala u Srbiji. Akcije ove banke dugo su važile za dobru investiciju na Beogradskoj berzi. Njene hartije kupovale su i druge banke, privatni fondovi, jake kompanije, ali i "skrivena lica" iza raznih bankovnih računa i firmi sa egzotičnih ostrva. Danas njihov ulog vredi - nula dinara.

Posle uvođenja prinudne uprave u Agrobanku krajem prošle godine, cena njenih akcija se, za samo mesec dana, prepolovila. U petak, poslednjeg dana postojanja ove banke, cena akcije na berzi je bila svega 905 dinara. Ne tako davno, na dan uvođenja prinudne uprave, 29. decembra prošle godine, akcija Agrobanke vredela je 3.405 dinara. A nekoliko godina pre toga i desetostruko više.

- S obzirom na to da je banka iskazala gubitak veći od kapitala, jasno je da će on biti nadomešten, bar delimično, upravo iz tog izvora. Još nije poznato šta država namerava da učini sa "starom" Agrobankom koja je sad pod administrativnim upravljanjem, ali mi svakako možemo da se "pozdravimo" sa svojom investicijom - objašnjava za "Novosti" jedan od akcionara ove banke. -

Tretman akcionara Agrobanke od početka je bio neravnopravan, a dovedeni su u zabludu i zvaničnim izveštajima o poslovanju, kaže broker Nenad Gujaničić.

Iako podseća da je kupovina akcija najrizičnija vrsta ulaganja, Gujaničić iz Sinteza Invest grupe podseća da su, u slučaju Agrobanke javno dostupne informacije na osnovu kojih se formira cena pokazivale su da banka dobro posluje, a da se preko noći ispostavilo da to nije tačno.

Prema njegovim rečima, to ukazuje da nešto nije u redu s izveštajima i Narodne banke i revizorske kuće.

- To nije dobro za ulagače na berzi i kredibilitet berze. Sa aspekta akcionarstva, svakako je najveća zamerka da na akcionare Agrobanke gledaju kao na nekakvo „nužno zlo”, a ne kao na investitore koji su dokapitalizacijom uneli u Agrobanku više od 100 miliona evra - kaže Gujaničić za Politiku.

Kako navodi, njihov tretman u startu je bio neravnopravan, još od 2006. godine kada je država počela da ucenjuje Agrobanku oko zajma EBRD na osnovu kojeg je i povećala udeo u vlasništvu.

- Od starta su imali pogrešan pristup i nisu videli da će odseći granu na kojoj sede - kaže Gujaničić.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je najlogičnije da Agrobanka ode u stečaj, a zatim u likvidaciju. Poverioci i akcionari bili bi najveći gubitnici.

Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kazao je juče da prestanak rada te banke nije uticao na stabilnost finansijskog sektora u Srbiji. On je naglasio i da će biti podnete krivične prijave, kao i da će neko sigurno odgovorati za to što se desilo sa Agrobankom.

Berza daleko od oporavka

A situacija na Beogradskoj berzi daleko je od dobre. Promet je svakim danom sve slabiji, tako da ni nedavne predizborne kampanje i izborni rezultati nisu značajnije delovali na tržište.

- Za tržište poput našeg, gde se ne nudi mnogo dobrog materijala na prodaju, i gde nema dovoljno investitora, potpuno je svejedno ko je pobedio na predsedničkim izborima. Promet i inače svakodnevno tone. Na berzi još trguju investicioni i privatni penzijski fondovi, pojedine kompanije prebacuju vlasništvo "iz levog u desni džep", dok su značajniji investitori prava retkost - navode brokeri.

"Obični" građani se na strani kupovine gotovo i ne pojavljuju. Kada je reč o prodaji, oni uglavnom nude hartije NIS i Aerodroma "Nikola Tesla", dobijene kroz besplatnu podelu akcija. Zato se i s nestrpljenjem iščekuju akcije "Telekoma" na berzanskom tržištu, jer se procenjuje da će većina od 4,82 miliona malih akcionara u startu pokušati da unovči svojih 70 evra od akcija.

Uspon i pad

Agrobanka je, podsećaju analitičari, u vreme najveće berzanske ekspanzije kod nas, od 2006. do 2007. godine, zahvaljujući rastu sopstvenih akcija, putem nekoliko dokapitalizacija prikupila skoro 100 miliona evra kapitala. Istorijski maksimum akcija Agrobanka je dostigla u januaru 2007. kada joj je cena bila čak 50.000 dinara. Danas je to banka bez dozvole za rad.

27.08.2012