Predizborna kampanja nije dovela strane investitore

Objavljeno: 29.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Politika

U borbi za birače sve je „prštalo” od ugovora, memoranduma i najava, a iz Srbije je od početka godine izašlo 371,6 miliona evra stranih direktnih ulaganja.

Iz Srbije je od početka godine izašlo 371,6 miliona evra stranih direktnih investicija, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Podaci sa kojima raspolaže Ministarstvo finansija su još pesimističniji, pa na internet stranici ove institucije piše da je odliv stranih direktnih investicija bezmalo 400 miliona evra.

Tokom minule predizborne kampanje mogla su da se čuju obećanja da će tokom 2012. godine u našu zemlju stići oko dve milijarde dolara i da će Srbija ponoviti prošlogodišnji uspeh na regionalnoj listi investicionih destinacija, kada je bila bolja od Bugarske, Mađarske, Slovačke i Slovenije. Najave o velikim ulaganjima koja su stizala od vlasti, ali i opozicije možda će se ispuniti jedino ako u drugoj polovini godine „Danijeli” počne proizvodnju u Šapcu, „Boš” u Pećincima, „Embasi” posle višegodišnjih najava u Inđiji, „Svarovski” u Subotici, Dojče banka kupi Komercijalnu, a u Srbiji se izgradi jedan od najvećih solarnih parkova na svetu.

Sa većinom ovih investitora potpisani su ugovori ili memorandumi o ulaganju, ali je činjenica da nijedan od projekata još nije počeo da se gradi. Samo nekoliko dana posle izbora, jedan od aduta u predizbornoj kampanji – holandska „Kampina” koja je trebalo da kupi „Imlek” i „Subotičku mlekaru” saopštila je da odustaje od ulaganja. Bez obzira na to što je Slobodan Petrović, generalni direktor „Imleka”, objasnio da je dogovor propao jer su Holanđani „nekoliko puta pokušali da spuste cenu”, analitičari ipak veruju da je ovo bilo jedno u nizu obećanja koja su se koristila u predizborne svrhe.

Šta se, zapravo, od početka godine dešavalo sa platnim bilansom zemlje, odnosno koliko je novca izašlo, a koliko ušlo u Srbiju.

Iz inostranstva je stiglo 75,8 miliona evra po osnovu prodaje državnih dužničkih papira, što je sedam puta manje nego u istom periodu prošle godine. Devize su iznete iz zemlje za otkup akcija „Telekoma” od grčkog OTE-a i to u iznosu od 380 miliona evra.

Preduzeća su povećala svoje obaveze prema inokreditorima u iznosu od 126 miliona evra, dok su banke vratile 149,7 miliona evra zajma, a država 92 miliona evra.

– Nije to tako crno kao što deluje kad se pogledaju brojevi – kaže Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

– Jer, investicioni odliv nastao je tako što je Srbija investirala, a ne zato što su ulagači odavde otišli. Međutim, činjenica je, da uprkos najavama tokom kampanje, niko nije ni došao. Ali, jedno je propaganda, a drugo je stvarnost – zaključuje naš sagovornik.

Što se Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište, tiče jedno je šta političari obećavaju pred izbore, a drugo kako poslovni ljudi vide našu zemlju.

– A oni nas vide tako da bez debelih para ovde uopšte neće da dođu. Skeptičan sam da će se ova predizborna obećanja ostvariti. Biće dobro da se bar desetina najavljenog obistini. A ne moramo da im dajemo podsticaje i da im plaćamo iz svojih džepova – kaže Stevanović.

Sa njim je saglasan i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

– Taj scenario u Srbiji smo već gledali. Političari pre izbora obećavaju brda i doline, pa smo se i ovoga puta naslušali raznih besmislica. Bili smo izloženi žestokom marketingu i da se trećina obećanog ostvari bili bismo prezadovoljni. Ali čisto sumnjam – skeptičan je Savić.

Danijel Cvjetićanin, profesor na „Singidunumu”, primetio je da postoje dva načina komunikacije između političara i javnosti pre i posle izbora. Dok se prvobitno obećavaju kule i gradovi, kasnije se narod razuverava pa se šalju poruke da je ta obećanja nemoguće ispuniti.

– To bi isto bilo kao da sam ja pre izbora obećao da ću da se zaletim Tašmajdanskim parkom i preskočim Crkvu Svetog Marka, a mediji to preneli. Da bi posle toga objašnjavao kako je to nemoguće i kako niko razuman ne bi mogao da pomisli da živ čovek to može – kaže Cvjetićanin i dodaje da je i on, kao analitičar, saučesnik u toj igranci.

Koliko je para stiglo ?

Zvanični podaci Narodne banke Srbije pokazuju da se u poslednjih sedam godina, na primer, na ime doznaka, odnosno koverti koje su iz inostranstva rođaci slali građanima Srbije, slilo bezmalo 20 milijardi evra. Za poslednjih deset godina stiglo je 17,5 milijardi evra novih kredita. Naime, za toliko su ukupna korišćenja stranih zajmova bila veća od ukupnih otplata glavnice. U poslednjih sedam godina stiglo je 13,65 milijardi evra stranih investicija i 1,8 milijardi evra od donacija.