Mračne tajne vatikanske riznice

Objavljeno: 28.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Deutsche Welle

Etore Goti Tedeši, čelnik Vatikanske banke je morao da napusti svoju dužnost. Šta je on učinio pogrešno? To zapravo zna samo šačica najviših zvaničnika crkve, jer je to i banka koja pomno krije sve – pa i mutne poslove.

„Instituto per le Opere di Religione“ u prevodu znači tek „Institut za religiozna dela“ pa tako već i nazivom ova institucija počinje da skriva svoju pravu svrhu. Jer to je banka, stožerna finansijska institucija i države Vatikana i čitave katoličke crkve.

Naravno da su ovozemaljski namesnici Hrista valjda još od svetog Petra morali da bave i blagajnom crkve, ali u ovoj formi finansijska institucija Vatikana postoji tek od 19. veka. Svoje današnje ime je dobila poslednjih dana fašističkog režima u Italiji 1942, ali je u svojoj prošlosti uvek iznova dospevala na naslovne strane zbog optužbi za nečiste poslove i povezanosti sa organizovanim kriminalom i potkupljivim političarima.

Novo dno je „Institut za religiozna dela“ dostigao ostavkom direktora banke Etorea Gotija Tedešija. Kako je objavljeno, „uprkos ponavljanim upozorenjima“ on nije ispunio „određene zadatke od izuzetne važnosti“. Šta to znači, Vatikan nije želeo da objašnjava pa su tako još više narasla krila raznim špekulacijama i nagađanjima.

Italijanski mediji nagađaju da je i ova ostavka povezana sa takozvanim „Vatileaks“ skandalom. Mediji su naime do detalja dolazili do poverljivih spisa Svete stolice, uključujući i finansijsko poslovanje Vatikana. Ali određenu ulogu bi mogle da imaju i pređašnje istrage protiv direktora Vatikanske banke zbog prekršaja propisa protiv pranja novca, makar te istrage bile i obustavljene.

Zapravo ni drugi bankari ni stručnjaci za banke ne znaju tačno šta da misle o Vatikanskoj banci:

- To je sasvim jedinstvena banka. Banka koja upravlja milijardama, a nadzire i brojne nekretnine - objašnjava Volfgang Gerke, predsednik finansijskog centra Bavarske.

- To je banka koja je aktivna na finansijskim tržištima u ime Vatikana i posebna je po tome što je to verovatno jedna od najnetransparentijih banaka na svetu. I naravno, kad neka banka toliko krije svoje poslovanje, onda mora da računa da će o njoj kolati različite priče i špekulacije - kaže Gerke.

Tom „jedinstvenom bankom“ katoličke crkve se mnogo bavio i italijanski novinar Đanluiđi Nuic. U svojoj knjizi „Vatikan d.d.“ piše o uticaju Vatikanske banke na politiku, o pranju novca, o navodnom učešću u likvidacijama nepoželjnih i o vezama sa još mutnijim poslovima Mafije i organizovanog kriminala. I bivši italijanski premijer Đulio Andreoti je imao tajni račun kod te finansijske institucije preko kojeg je prošlo više od 60 miliona evra.

Etore Goti Tedeši takođe nije želeo ništa da kaže o razlogu ostavke i to, kako se izrazio, „iz ljubavi prema Papi“. Na taj položaj je došao jer je važio za stručnog i poštenog bankara, ali sada je italijanskoj novinskoj agenciji Ansi tek rekao: „Bolje da ćutim, inače ću reći ružne reči". Upravo je ovaj bankar 2009. iz španske banke Santander doveden u Vatikansku banku kako bi „očistio“ probleme u crkvenoj finansijskoj instituciji.

Sveta stolica vekovima krije finansijske poslove

Šta se zapravo dogodilo: da li je i on krenuo „starom“ tradicijom mutnih poslova ili potpuno suprotno od toga, možda je bio previše revnostan u „čišćenju“ pa je tako izazvao bes mnogih moćnika u crkvi, o tome javnost i mediji mogu samo nagađati. Italijanski novinar Nuci objašnjava da se u svojoj knjizi bavi (ne)delima banke pre pontifikata ovog pape, Benedikta XVI. Ali i dodaje da je i ovaj Papa, baš kao i svi njegovi prethodnici, nastavio sa tradicijom zida ćutnje o finansijskim poslovima crkve – što već po prirodi same stvari pogoduje ucenama, korupciji i pranju novca.

Bavarski bankarski stručnjak priznaje da su se neke stvari, barem na rečima, počele menjati:

- Papa se pobrinuo da banka bude spremnija – što je pre uporno odbijala – da se izloži evropskim standardima o transparentnosti poslovanja banaka. Ali to ne funkcioniše samo tako. Mi svi još ne znamo, kako funkcioniše ta banka i da li se ipak bavi pranjem novca - priznaje Gerke.

Vatikan ne može bez svojih tajni

Oni koji znaju šta banka zaista radi – malobrojni su. Jedan od njih je Tedeši, drugi su članovi nadzornog odbora Vatikanske banke. Nemački bankarski stručnjak upozorava da su to doduše predstavnici Kirije, ali koji nisu tek zadubljeni u molitvu i meditaciju, nego „itekako imaju iskustva na tržištu kapitala“. Zapravo, jedan od onih koji je znao što radi taj „Institut za religiozna dela“ je bio i preminuli monsinjor Renato Dardocie, jedan od najbližih saradnika pape Jovana Pavla II koji se pobrinuo da njegove beleške dospeju do javnosti – upravo preko italijanskog novinara Đanluiđija Nucija.

Kada je reč o sadašnjem poslovanju Vatikanske banke, još uvek se zna veoma malo. Zapravo se ne zna ni da li je hapšenje papinog ličnog sobara Paola Gabrielea koji je optužen za krađu tajnih podataka iz Vatikana i njihovo objavljivanje na Vatileaksu, povezano s ostavkom Tedešija i na koji način.

Ali Vatikan je mesto gde već dva milenijuma sakupljaju iskustva kako da čuvaju tajne. A ako već postoji „tajna vere“, onda je logično da postoji i „tajna riznice Vatikana“ koja bi lako mogla ostati daleko od očiju javnosti još koji milenijum ili dva.

27.08.2012