Zarade skočile, dinar pao, pa sve isto

Objavljeno: 28.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Prosečna neto zarada u Srbiji u aprilu je bila 42.215 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veća za 4,1 odsto, a realno za 3,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.U martu smo prosečno zaradili, da podsetimo 40.560 dinara.

Kada se palte preračunaju u stranu valutu, ispada da je prosečna zarada bila oko 365 evra, dok je martovska bila možda za evro ili dva niža. Prosečna zarada sa porezima i doprinosima iznosila je 58.465 dinara, što je u odnosu na mart nominalno više za 4,2 odsto, a realno za 3,6 odsto. U odnosu isti mesec lane, prosečna neto zarada u aprilu je nominalno veća za 7,4 odsto, a realno za 4,6 odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno veća za 7,2 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Iako ekonomska nauka obično tvrdi suprotno, ovi podacu možda kriju i deo odgovora na pitanje zbog čega je domaća valuta klizala tokom maja. U uslovima kad je bruto domaći proizvod manji nego lane, produktivnost stagnira, izvoz pada, a što je najgore inflatorna očekivanja značajna, aprilsko povećanje plata moglo je jednim delom uticati na pad dinara tokom maja. U svakom slučaju kada se sve sabere, sve ostaje isto s tom razlikom što su oštećeni svi oni koji ne rade u javnom sektoru i kojima plate u aprilu povećane i nisu.

- Bez obzira na nominalno i realno kretanje zarada u aprilu 2012 godine, od preko 42 hiljade u proseku taj nivo ne bih mogao značajno uticati na visinu kursa- kaže za „Dnevnik” ekonomista Dragovan Milićević.

- Međutim, prosek je neka sasvim imaginarna kategorija u našim uslovima i ne treba isključiti mogućnost da ovaj nivo zarada ne utiče na kurs. Sigurno je da određen broj zaposlenih imaju višestruko veće zarade od proseka i oni mogu biti određena ciljna grupa koja značajnije može da se javi na tržistu tražnje deviza (evra). Ne treba ni tu pretpostavku odbaciti da je rast nominalnih i realnih zarada određenog sloja stanovnistva u situaciji kada već nastupaju očekivanja u pogledu rasta kursa utiče na povećanu tražnju. Fluktuacije kursa su već na nivou kada se mogu formirati značajna racionalna ocekivanja u vezi daljeg rasta kursa i sasvim prirodno je da se javi povećana tražnja u spekulativne ili svrhe očuvanja realne vrednosti imovine (strah od inflacije i dalje depresijacije dinara). U svakom slucaju da se monetarne i ekonomske prilike menjanju nagore tako da je moguće da u narednom periodu dođe do dalje eskalacije problema vezanih za dalju depresijaciju dinara

Republički zavod za statistiku dalje je saopštio i da je prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar-april 2012. nominalno veća za 10,2 odsto, a realno za 5,9 odsto u odnosu na isti period lane. U tom četvoromesečnom periodu, prosečna zarada sa porezima i doprinosima u odnosu na isti period 2011. nominalno je veća za 9,9 odsto, a realno za 5,6 odsto.

Najviše se, kaže statistika, u aprilu zaradili zaposleni na Novom Beogradu - 64.508 dinara, a najniže u Merošini - 21.386 dinara. Najdeblje koverte, pored Novog Beograda, kući su odneli i zaposleni u Lazarevcu koji su zaradili prosečnih 60.827 dinara, kao i Lajkovčani sa 59.361 dinara. Vojvođanska opština koja prednjači u platama je Vršac, gde su zaposleni zaradili 59.051 dinar. Među opštinama sa najnižim platama u Srbiji, osim Merošine, su i Knjaževac sa 23.021 dinara, Vladimirci - 23.383 dinara, Arilje - 23.542 dinara i Kuršumlija - 24.223 dinara.

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte - 132.119 dinara, a najmanje zaposleni u proizvodnji kože i predmeta od kože - 18.042 dinara.

27.08.2012