Srbija u bunaru recesije i nezaposlenosti

Objavljeno: 28.05.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Iako pojedine međunarodne ekonomske organizacije Srbiji u ovoj godini predviđaju kakav-takav minimalan ekonomski rast, a za dogodine čak i dinamičniji privredni oporavak, domaći ekonomisti osetno pesimističnije gledaju na stvari i očekuju da bi privredna aktivnost u zemlji ove i naredne godine mogla da bude u minusu.

Evropska banka za obnovu i razvoj ovih dana je iznela prognoze da bi bruto domaći proizvod Srbije u 2012. mogao da skromno poraste za 0,1 procenat, dok bi u 2013. godini rast privredne aktivnosti bio osetniji – celih 2,6 odsto. Nedavno je i Međunarodni monetarni fond izneo slične prognoze, po kojima bi srpski BDP u ovoj godini rastao za pola procenta, a sledeće možda čak i za tri odsto.

Ipak, domaći ekonomisti upozoravaju da je Srbija u prva tri meseca ove godine već zagazila u privredni rikverc i da sve što možemo očekivati u ovoj godini jeste recesija. Naime, srpska ekonomija je u prvom kvartalu 2012. već pala za pola procenta, ako se BDP poredi sa kretanjima na kraju prošle godine. Ukoliko, pak, rezultat srpske privrede uporedimo sa onim sa početka 2011. pad je mnogo oštriji – čak 1,5 odsto.

- Srbija će sve do kraja 2013. godine biti u recesiji – kategoričan je dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hinić. On objašnjava da za to postoje unutrašnji, ali i spoljni razlozi – kriza u evrozoni ne da ne prolazi već se zaoštrava, a to znači manju tražnju na evropskim tržištima. S obzirom da je Evropa za nas glavni trgovinski partner, posledica će biti dalji pad izvoza srpskih preduzeća.

Srbija je, od početka svetske ekonomske krize, krajem 2008. godine, izgubila oko 300.000 radnih mesta. S obzirom na očekivani pad BDP-a, kao i na činjenicu da stranih investicija od početka godine praktično ni nema, nije realno očekivati nikakve pomake na tom polju.

- To je vrzino kolo srpske ekonomije: visoka nezaposlenost znači da neće biti rasta tražnje u maloprodaji a to dovodi do manje proizvodnje i privredne aktivnosti – objašnjava Hinić.

On dodaje i da je kretanje kursa dinara prema evru odraz takvog opšteg stanja u srpskoj ekonomiji. Dinar je, naime, od početka godine izgubio čak 10 odsto svoje vrednosti, što ga čini neslavnim rekorderom u istočnoevropskim ekonomijama.

- Kurs je odraz ponude i tražnje, a mi do deviza možemo doći ili kroz izvoz ili kroz investicije. Izvoz nam je sve slabiji, a stranih investicija gotovo ni da nema – ukazuje Hinić.

Šta će biti sa budžetom

Veliki je problem to što se Vlada, kada je pravila budžet za ovu godinu, držala projekcije da će nam BDP porasti za 1,5 procenat. Jasno je da takvog rasta neće biti, ali to znači i mnogo manje poreske prihode države, pa je rupa u budžetu od početka godine sve veća. Deficit javne kase će biti mnogo veći od projektovanog, a pitanje gde će se naći novac za njegovo finansiranje.

Ekonomista Ljubomir Madžar ocenjuje da je stanje u javnim finansijama teško, a da su javni dug i deficit budžeta „žarišne tačke“.

- Vreme nam je dragoceno, a svaki mesec koji budemo izgubili u pregovorima o vladi skupo će nas koštati – ukazuje Madžar. Ekonomista Miladin Kovačević stoga navodi da bi bilo neophodno što pre napraviti autoritativnu vladu koja će moći da iznese ne samo dugoročne reforme, već i program kratkoročnih mera.